Европска унија је убедила Вашингтон да одустане од значајног дела санкција Русији и амерички Конгрес се обавезао да ће завести само оне санкције око којих се усагласи са савезницима у Европи, уверен је и „начелно задовољан“ председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
Компаније састављена од руског „Гаспрома“ и европских фирми које граде гасовод „Северни ток 2“, из седишта у Швајцарској стигла је порука да би америчке санкције које би погодиле предузећа из ЕУ морале бити преиспитане заједнички између Вашингтона и Брисела.
А, поручује се из Швајцарске, радови на „Северном току 2“ настављају се уз учешће немачких фирми „Винтершал“ и „ЕОН“, француске компаније „Енжи“, аустријског „ОМВ“ и англо-холандског предузећа „Шел“.
Агенција Блумберг је у опсежној анализи навела да „Гаспром“ „већ неко време ради и на најгорем замисливом сценарију“, па је тако већ пре више месеци у Сингапуру набавила технологију и постројења за цеви гасовода испод Балтичког мора.
А циљ је да се у ствари удвостручењем моћи постојећег „Северног тока 1“ дође до капацитета испоруке од 110 милијарди кубних метара гаса Немачкој и Европи.
Како је у саопштењу пренела Европска комисија, Јункер је казао „да и даље верује да смо ми савезници с Америком“, и предочио да, у супротном: „Ми морамо бранити наше економске интересе у односу на САД и то смо спремни да учинимо у року од пар дана“.
Такав корак ће, рекао је он у интервјуу немачком радију АРД, ЕК предузети ако се испостави да би америчке санкције „специфично нанеле штету компанијама из ЕУ које послују с Русијом на сектору енергетике“.
Европска комисија, исто као и нарочито Немачка и Аустрија, сматрају да је циљ „екстериторијалних и међународном праву противних“ америчких санкција и то да се заустављањем испорука руског гаса Европи отвори простор за пласман знатно скупљег америчког гаса из уљних шкриљаца на европско тржиште.
Јункер своје уверење и „начелно задовољство“ објашњава и тиме да је он већ раније, на састанцима Групе 7 најутицајнијих земаља у Таормини у Италији и Групе 20 светских држава у Хамбургу, то предочио америчким партнерима и „као исход је значајан део спреманих санкција Русији остављен по страни“.
Европска комисија навела је и да санкције против Москве, уведене пре свега због кризе у Украјини и припајања Крима Русији, морају бити једнодушно усаглашене од Групе 7 најутицајнијих земаља да би се издејствовало спровођење Споразума из Минска за решење украјинске кризе.
Битна порука је и да би неусаглашене нарочито најновије санкције америчког Конгреса „угрозиле пренос енергије и одржава система гасовода у Русији из којих се снабдева гасоводна мрежа којом из Украјине долази гас“ у ту земљу И Европу.
Представница за штампу у Европској комисији Мина Андреева је такође истакла да је лобирање ЕУ издејствовало да амерички Конгрес ублажи раније предвиђене санкције.
ЕУ ће узвратити
Портпаролка Андреева је напоменула да ће међутим доћи до одмазде ЕУ да ће они узвратити одмаздом ако би се испоставило да америчке казнене мере Русији ипак погађају европске компаније.
У анализама и освртима медија у ЕУ се подвлачи да се изградњи „Северног тока 2“ противе највише Пољска и балтичке земље, док и у америчком Стејт департменту мисле да би се „тиме Русији смањила цена за уплитање у Украјину и подстакао уплив Москве на Берлин“.
Други важан пројекат који би се могао наћи на удару америчких санкција јесте и хиљаду и 62 километра дуги „Турски ток“ којим би се испод Црног мора из Русије допремало 32 милијарде кубних метара гаса до Турске, односно саме границе с Бугарском и Грчком.
Тиме тај гасовод не би потпао под прописе ЕУ, на шта је Европска комисија имала битне замерке кад је забранила изградњу гасовода Јужни ток преко Македоније и Србије.
Блумберг примећује да би изградња „Северног тока 2“ и „Турског тока“ Русији омогућила да допрема довољне количине гаса Европи и, ако не сасвим, бар највећим делом избегне транзит свог гаса преко Украјине.
Москва је ионако најавила да ће обуставити дотур гаса преко Украјине до краја 2019, а довршетак гасовода „Северни ток 2“ је планиран за 2020. годину.
БЕТА