Недавно промовисана идеја о Декларацији о опстанку српског народа је документ од кога много очекују и Срби у Словенији.
То је једина српска заједница од свих бивших република која није добила статус националне мањине, иако их према проценама има око 65 хиљада. Српски језик није признат, нема медија на српском језику, а није им дозвољено да имају представнике у инститиуцијама.
Да и Срби живе у њиховој земљи, Словенци сазнају тек када српска заједница повремено изађе на улице да затражи права. У Словенији се, како кажу Срби, дешава тиха асимилација, што је, тврде, горе од онога што се дешава Србима у Хрватској. Јер кад си нападан, барем добијеш нагон да се браниш, кажу у јединој српској странци у Словенији.
Секретар Социјалне странке Срба Словеније Давид Тепић каже да се на овај начин све занемарује и тихо води ка нестанку српске заједнице и језика.
“ Уколико нам не помогну из Републике Српске и Србије, то ће се и догодити“ – истиче Тепић.
Српска заједница тражи да им се призна статус мањине. Тиме би омогућили пропорционалан број радних мјеста у инститиуцијама за Србе, те тражили увођење школских часова на српском у већим центрима.
Председник Социјалне странке Срба Словеније Саша Гајић наводи да траже само оно што Словенци имају у Србији, Хрватској, БиХ.
У Декларацији о опстанку српског народа виде додатну снагу у заједничком наступу, али и прецизирање политике коју ће да воде представници у дијаспори.
Тепић каже да се надају већој сарадњи, те предлаже боље повезивање амбасада, јер у Словенији немају представништво Републике Српске и када је био реферндум о Дану Републике Српске нису могли да гласају.
Срби у Словенији кажу да имају снагу да буду релевантан политички фактор. Барем колико и у Хрватској. Са председником СНВ у Хрватској Милорадом Пуповцем, кажу, нико се од Хрвата не састаје зато што га воли већ зато што им требају гласови његових посланика. То је циљ који и они желе да остваре у Словенији.