До краја недеље могуће заједничко решење Србије, БиХ, Македоније, Црне Горе и Хрватске у вези с фитосанитарним надзором. Лако кварљива храна из комшилука, вредна 500.000 евра, послата је на додатну контролу.
Инспектори Министарства пољопривреде само су прекјуче задржали 230 тона лако кварљиве робе из Хрватске, у вредности од 500.000 евра, на додатну, строжу контролу, због врућина. Детаљне анализе раде фитосанитарна, ветеринарска и пољопривредна инспекција. Крајњи рок за преглед ове робе је 30 дана, а добар део може и да пропадне, јер неће бити употребљив док стигне до купаца.
Детаљна контрола коју спроводи Министарство пољопривреде само је део контрамера Србије према Хрватској због енормног повећања такса на фитосанитарни преглед робе из „трећих земаља“, где спада и Србија. Затегнути односи између Хрватске, с једне стране, и комшија у региону — Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније, с друге стране, поприма прави економски рат. И то преко леђа произвођача и сељака. Они се највише надају да ће се ускоро ситуација смирити, јер с новим наметима за контролу робе, она не може бити никако конкурента оној из Хрватске или ЕУ, а на губитку су и хрватски произвођачи, јер им роба пропада услед, законски, дугих прегледа.
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је министру пољопривреде Томиславу Толушићу наложио да већ ове недеље пронађе решење које ће отклонити проблем са суседним земљама везан за повећане ових такси:
„Идеја Толушића, када је доносио тај правилник, била је ефикаснија контрола увоза воћа и поврћа. Чини се да је процена његових служби у смислу висине накнада која се плаћа за тај инспекцијски надзор била превисока“.
Земље из региона, међу којима је и Србија, које су највише погођене новим мерама, сматрају да је Хрватска на овај начин прекршила одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању. Званични Загреб је, очигледно, тражио „рупу у закону“, мада је јасно да би „дажбине које имају исто дејство“ могле да се примене и на непримерено увећану цену фитосанитарне контроле.
На тај начин, несразмерно високим наметима, свесно се омета несметани проток робе, што је једно од основних начела ЕУ. Иначе, сам ССП претпоставља јаке везе и вредности које деле две стране, жељу за јачањем тих веза и успостављање блиског и трајног односа који се заснива на узајамности и обостраном интересу, што би Србији требало да омогући даље јачање и ширење односа са ЕУ и њеним државама. ЕУ пажљиво проучава да ли је Хрватска прекршила ове одредбе.
СПУТНИК