У Холивуду побеђују и роботи и мајмуни, само никад не побеђује Словен и Христос

Миломир Краговић: Холивуд и Срби

Без обзира на све заклетве и запаљиве приче о словенској души, невероватно је да у издавачкој српској продукцији преовладавају западни писци, чак и они најгори. Треш књиге!

ЗНАЧАЈНИ руски савремени писац Захар Прилепин добио је награду у Андрићграду и говорио о односу Холивуда према Словенима. Каже Захар: „У Холивуду увек побеђују највећи роботи и највећи мајмуни, само никад не побеђује Словен и никад не побеђује Христос.“

Страствени истраживач западних двоструких аршина, који нас је прерано напустио, Зоран Петровић Пироћанац у својој антологији антисрпства „Хоћеш ли и даље да будеш Србин“ (издавач: „Новости“) помиње холивудски филм Bad Company са Ентонијем Хопкинсом и Крисом Роком у главним улогама. Филм приказује „српску терористичку групу самоубица“ звану Црна рука која планира да постави мини нуклеарну бомбу усред Вашингтона. Ни мање, ни више!

Двехиљадите и после снимљена је гомила холивудских филмова у којима су Срби главни негативни јунаци. У филму „Екстремне операције“ из 2002. године, филмска екипа се пентра по аустријским Алпима и као случајно открива скровиште међународног терористе, Србина Слободана Павлова. Он заузврат покушава да убије не само филмаџије, него и скијаше на које успут наиђе.

Холивудски сценаристички „бисери“ имали су, и имају, један једини циљ: да производњом филмских и телевизијских лажи прикривају перверзне злочиначке делатности тадашњих светских моћника. Да од жртве направе џелата!

У праву је најтиражнији руски писац Захар Прилепин када тврди да би уз музику Кустурице и „Но смокинг оркестре“ данас плесали и Толстој и Достојевски да су живи.

Без обзира на све заклетве и запаљиве приче о словенској души, невероватно је да, примерице, у издавачкој српској продукцији преовладавају западни писци, чак и они најгори. Треш књиге! Ми и не знамо ко су наследници Толстоја, Достојевског, Пушкина, Гогоља…

Јесте ли чули за Леонида Јузефовича, Петра Алешковског, Дмитрија Глуховског, Ану Скоробинец, Сергеја Шаргунова, Ксенију Букшу? Наравно да нисте, нису преведена њихова дела, иако освајају светски читалачко тржиште попут Захара Прилепина.

Зашто велике издавачке куће игноришу руске писце? Питам и себе и вас.

 

Аутор: Миломир Краговић, књижевник и новинар
Извор: Вечерње новости