Масуд Акил је био заробљеник ИД у Сирији. После бекства у Немачку, овај Курд је схватио да у тој земљи али и другим европским земљама има терориста, па је почео да их прогони.
Његови прсти лете преко тастатуре лаптоп-рачунара, хар диск је пун информација о могућим терористима ИД.
Масуд Акил тражи снимке Фејсбук-профила које је направио док је један осумњичени помагач ИД, непосредно после свог бекства у Европу, још релативно отворено писао о својим радикалним ставовима.
Данас је профил човека којег је упознао још у Сирији – недоступан.
„Не бисте веровали колико су многи од њих у почетку били отворени“, каже овај 24-годишњи Курд. Он је као избеглица преко Балканске руте дошао у Немачку и морао да установи да је такозвана Исламска држава већ била ту – а са њом и саборци његових најгорих мучитеља.
Јер, 2014. и 2015. године, он је био заточеник исламиста у шест затвора у Сирији. Отет је на једном путу, заједно са својим колегом Фархадом. Тај пут се тада није налазио под контролом ИД, што значи да су се терористи били усудили да продру далеко ван „своје“ територије – у подручје Ројаве на северозападу Сирије, које се налазило под контролом курдских јединица.
Много тога говори у прилог претпоставци да је неко дојавио исламистима да ће тим путем да се провезу два курдска новинара. Јер, Масуд и његов партнер Фархад Хамо нису били баш непознати. Они су готово 20 мјесеци непрестано извештавали са курдских подручја за своју телевизију.
Курдско вођство у Ројави је успело да унеколико стабилиизује територију и да се етаблира као најважнији противник ИД.
Између осталог и зато што су у залеђини имали помагаче: ПКК у Турској. Јавна је тајна да су турски Курди као први послали оружје својој браћи у Сирији. Данас су борци „Јединица за народну одбрану“ (YПГ) дио западне антитерористичке алијансе под вођством САД.
А њихово познавање развоја Исламске државе злата вреди: Исламисти су стално врбовали нове борце, или, како каже Масуд Акил: „Људе који су живели у пустињи, без школе. Сиријска влада је такве увек игнорисала. Тако су ти људи живели без икакве основе за нормалан живот; такви људи прихватају сваку радикалну мисао. ИД је то знао и намерно се окомио на њих.“
Тако се Масуд Акил са својим партнером Фархадом Хамом нашао у затвору исламиста. „Испитивали су ме и мучили. Тукли су ме по ногама, по леђима. Ударали ме по лицу, вукли за косу и викали да сам неверни Курд и да све Курде треба побити. Док је био у затвору, неки шпијуни ИД који су се налазили међу затвореницима су причали о својим злођелима, помињући разне детаље којих се Масуд сјећа и данас.“
Један део мојих извора је оно што сам сам чуо у затвору – од припадника ИД и цивила који су познавали многе припаднике ИД. Те информације су ми помогле да нађем неке осумњичене, потенцијалне терористе, који су 2015. и 2016. побегли у Немачку“.
Масуд је у затворима ИС преживио 260 дана да би на крају био ослобођен у једној размени заробљеника, а посље тога је побегао у Немачку.
Драгоцено знање Из Сирије је са собом донео и прецизне информације, толико прецизне, да и стручњаци као што је психотерапеут Јан Кизилхан сматрају да су његови извештаји врло кредибилни.
Кизилхан је професор у Баден-Виртембергу и стара се о курдско-језидским женама које су се ишчупале из заробљеништва у ИД и сада живе као избеглице у југозападној Немачкој.
И заиста, оно што полицији могу да пренесу избеглице данас се врло озбиљно схвата. Федерални уред за борбу против криминала не жели да коментарише појединачне случајеве.
Њемачке власти су тек сада схватиле колико је важно знање стотина хиљада сиријских избеглица које су 2015. дошле у Немачку – преко Балканске руте.