Ваша редакција у претходних неколико бројева није штедела на папиру поводом предлога за подизање споменика Павлу Ђуришићу и објавила је више текстова о томе, наводи се у реаговању Ивана Милошевића на текстове „Побједе“ поводом предлога за подизање споменика Павлу Ђуришићу.
Основна ваша теза је да је Павле Ђуришић и његова војска део фашистичке коалиције током Другог светског рата, па да му као таквом не припада споменик.
Штавише по вашим текстовима Ђуришић и његова војска налазе се тамо где и треба, односно на сметлишту историје и поражених снага. Теза вам почива искључиво на комунистичким изворима,односно школским уџбеницима из Титове Југославије.
Као да се та Брозова Југославија пре двадесетак и више година није распала као кула од карата и то баш због тога што су њени историјски уџбеници кривотворили праве информације о грађанском рату у Црној Гори, али и ратним дешавањима у осталим републикама.
Међутим, тотални крах комунистичке идеологије као да још увек није спознат у Црној Гори, па се у вашим текстовима маниром осведочених кадрова Коминтерне и УДБЕ и након 70 година од грађанског рата у Црној Гори једна страна проглашава народним благотворима, а друга народним злотворима. Црно бела историјска слика о том времену коју сте обилато представили домаћој јавности ових дана натерала ме је да мислим да живим у 1946., а не у 2017. години!
Интересантно је да поштоваоци Титове Југославије и Титових Црногораца на сваки покушај да се грађански рат у Црној Гори прикаже у другачијем светлу скачу као опарени и бране се из свих оружја.
Право је чудо како је један догађај пре неколико дана у Горњем Заостру изазвао лавину осуда у вашем листу, као да је на том скупу било хиљаде и хиљаде грађана, а не тек стотињак који су се окупили да се подсете предака који су страдали и дали главе за краља и отаџбину.
Тачно тако, господо из Побједе, на том месту су се између осталих окупили и потомци оних које су ваши идеолошки преци без суда и без милости стријељали у Словенији и закопали у тамошњим јамама.
Ваљда није забрањено сећати се својих предака који немају гробове и којима су комунисти забранили да имају десетак крштених квадрата под земљом, што припада и најјаднијем живом створу, а камоли не припадницима Југословенске војске у отаџбини који су животе дали за своје идеје и то ништа мање него партизани у које се ви кунете.
Ко сте ви и да након 70 година и након светског комунистичког слома (који као да је мимоишао Црну Гору) још увек не допуштате да се краљевски војници врате у Црну Гору, па барем у виду сећања и окупљања њихових потомака као што је то прије неколико дана било у Заостру. Не интересује ме да ли неке политичке странке и од Заостра желе да направе политичко позориште, али ме итекако интересује да наши преци имају своје мјесто којем им и припада и да се више не проглашавају издајницима.
Текстови које сте ви недавно пласирали то не дозвољавају и Црну Гору и даље у идеолошком смислу држе заковану у 1946. години!
Не кажем да треба данас из комунистичких шињела ускакати у четничке, али свима нама је данас потребно барем зрно сумње у све оно у шта су нас комунисти учили уназад скоро 70 година. Зашто данашњи Брозов наследници признају да је економски, духовни и политички комунистички програм био погрешан, а једино што је било непогрешиво је да су они били родољуби, док су сви остали били издајници.
Када сте већ посумњали у оне аксиоме, зашто не бисте и у ову потоњу и на тај начин након 70 година пружили руку својој безгробној браћи и коначно излечили најдубљу црногорску рану створену у несрећном грађанском рату.
Било би претерано и требало би пуно простора наводити аргументе који говоре у прилог Југословенској војсци у отаџбини и који генерала Дражу Михаиловића и његове војводе стављају на страну антифашиста и савезника. О томе постоји обимна литература, па ко хоће имаће шта да прочита.
Моја је жеља да се већ једном, када је у питању ова тема, избјегне омиљена идеолошка црно бијела слика о добрим и лошим момцима. Нити су на једној страни сви били добри нити су на другој страни сви били лоши момци. Тако кристално јасних позиција нигдје нема у животу, па их није било ни у несрећном грађанском рату у Црној Гори. Наша стварност има много више од две боје, па је зато не смештајте тамо где јој није место.
Иван Милошевић, новинар и професор философије и један од оснивача Равногорског покрета Црне Горе.
ИН4С