У повратку са „активног одмора“ свратих на Жабљак пар дана. П а онда, имам ја тамо одувјекнеко скровито мјесто, одакле ја видим, а мене не, иначе сам тако некако позициониран одувјек, својом вољом. Са стране се боље види.
И док ови моји играху карте ја видјех некакве јавне дјелатнике, црногорске. У Црној Гори гдје је познат свако. Видјех онога из некаквога монитора, онога с’ наочарима, гледах га иначе преко сателита на оној кнежевићевој телевизији, док бијаше. Не знадох како се презива па ми рече један до, Радуловић.. „Е тај, Радуловић „сас цвикери“, онај што је на Атлас ТВ довођен ( ил је, у горој варијанти, долазио свјесно ) да „опонира“ режимским играчицама, типа водитељка, Ђурановић и она „извањка“ такође режимска играчица, с белегом на лицу ( код Баласшевића је магарац с’ белегом „ с’ белегом на леееееееевој копити „ .. ) која је нешто касније фигурирала као главни кандидит да замијени Радојку на РТЦГ.
Занимљиво како Срби не сметају кад су уз длаку режиму, напротив, јако су пожељни, само се треба сјетити оне карикатуралне замлате Бешића. Но, није се другарици Дробац, дало да поврати осећање сврхе. А онда су се, у тој емисији код Душка он ТВ, умјесто „у раљама живота“ ватали у коло„луди од љубави“„свађајући“ се тако само што се по задњицама нијесу пљескали. Јер то бијаше фингирано све, да залуде ионако слуђен народ, да га обману .. Бијаше тај, на стази која води ка Црном језеру, тај Радуловић, бијаше медиокритетски важан, кренуо с вамељом ка Црном језеру. Тако здепаст, бијаше се удрвио као срески чиновник, шкембе (што рекли браћа Срби) му иде корак испред, а вамеља корак иза, а он онако кратконог граби, и није то за спрдњу ал јесте он тако важан, медиокритетски. Новинар лептејебо! Па још у Монитор! Важан мисли да је, лептејебо да те јебо!!! Ни да је министар, макар и у оваквој, ан гро, сумануто склепаној влади црногорској. А суштина је да, све су то играчице бившег премијера рече један до „.. јесу .. све .. све је то он ставио под шапу .. а они глуме опоненте, свима фино, Монитор.. замисли, опозициона новина, али за мало.
Уредница црче што нема више медијскога простора, треба јој, жељна га је, ал је не запада .. Прозивају они, пишу свашта, баве се аферама, ал их не тертира нико па их и не забрањује нико, тројанске раге. Осим тога тај Ђурановић бијаше тамо .. па природно је да су он и тај Радуловић другари. Другарице играчице, лишене такта, трапаве плесачице бившег премијера, Милове политичке старлете, свачији кумови ничији пријатељи. Видјеће што Саша, кад премијер почне да тоне у живо блато. „Рече једна „асистенткиња“ врла, добар познавалац прилика.
Кад поменух већ министра, видјех и онога Каварића бившег, бившег министра мислим, економије, кежуал, развезаних адидас „тена“ опуштен. Зијева. Не жаргонски него буквално, части ми моје! На сред ливаде, маса пука около, а он зијева, могуће мисли да је престанком му функције престала и његова одговорност према елементарној култури. Зијева .. какав папаразо би заплакао за таквом фотографијом, но, не треба Црној Гори папаразо, ЦГ је малена. И часна и препоштена и у „њојзи“све се зна.
Па и да то није онај министар који је пушио, томпус! Цохибу, к’о Срећко Шојић. И тако, док је Каварић зијевао пролазио је онај „НВО Раонић“ и он је одмарао, па је морао и попит нешто и заложит какву цркавицу, па је плаћао парама које му даје ко? Влада. Коју би он да „критикује“. Ма ‘ајде ..И док су они сви одмарали „ уморни од силних обавеза“ сублимираним у фингирању опозиције, прође аутентични опонент, онај Брајовић главом и брадом и шортсем боxерским. Питах од чега ли овај иксан одмара ? Па додах да Брајовићу баш као и претходнику му Пајовицу ( узму се фине паре за „поштену ролу“ опстанка Ђукановића на власти, прошлог љета недје у ово доба .. оно кад бијасе онако гремлински важан .. лак је пук на заборав, а не треба заборављат такве ствари.. ) е овај Брајовић је сад баш тако важан, а и роле су им сличне. Бијаше евидентно да нема обезбјеђење, а не иде да се тако важна особа креће без обезбјеђења.
Да сам ја којим невјероватним случајем дио институција система у оваквој држави ја бих му и сателитску пратњу увео, јер ипак, предсједник је парламента, који ће остат упамћен као парламент некаквога Синђе, мало ли је?! Дакле, Брајовићева улога је круцијална за црногорски политички живот. Оде и он неђе према Црном језеру. А онда, мислим нешто, свим тим спасиоцима владе треба додијелит вип звање, или Тринаестојулску награду, или још по један стан, таман као оним потпуно анонимним и безвриједним музикантима који су добили стан пјевајући у вријеме референдума „крш и драча, ово је моооооја земља, али ја те тааааакву волим“. Баш такву! Опљачкану, руинирану, са понављачима и лошим дјацима на челу, са пестокупљевином, са новоустановљеним језиком који нико не разумије. До другарица црвена. Треба им дат, погурат с парама, вип, да се зна.
Врло битни у руралном окружењу народа тупога коме могу продават рустикалне приче ево 30 година све на исту фору, сељачку. Него, ђе им је господааааар, зна ли ико?Ако је (с)пао на аветнога Драшковића не ваља му работа.. Са том аветињом се у БГ нико нормалан не састаје осим пуким случајем. Са супругом му да, ипак је она председник те минорне партије, Вук је ту ПР. А онда се сјетих, у престоници црногорскога планинскога туризма у којој ради један, и бројем 1, хотел (у шпицу сезоне!?) видјех и Лукшића прије неколико година, возаше оне „рикше“опет ка Црном језеру а дјеца му се несто спрдаху па се сјетих и неких шетача како на глас рекоше „овога ни дјеца не слушају а не да води државу“. Врцави бијаху ти „туристи“.
Па се онда сјетих одговора једног пријатеља из високе дипломатије кад му рекох „разумијем ја зашто бирате полуидиоте и незналице за државну врхушку ових банана држава, али зашто не селектирате макар пар нормалних, умних, образованих ..“. Е Саша, не смијемо да ризикујемо са тих пар, тих пар би нам покварили посао, него свјесно постављамо будале да воде народ, да би обезвриједили све што се може, да би народ изгубио представу о суштини, држава самобитност а индивидуа самопоштовање“. Ма све то разумијем одавно, али један, два .. да буду глас разума због оних мимо простога пука“ Опет, тај један или два би нам покварили посао ..“ И јес тако, предвиђено за земље трећега свијета, за земље протектората. Да некакав новинарчић буде важан, мислећи да обавља универзумску мисију, да му некад колега из некаквога Монитора буде мало паметнији и лукавији па се понаша скрушено, а купи кајмак, па му држава покрије женин мањак од скоро мелеон,а да се министар релаxира зијевајући јавно. Да се спасиоци владе крећу без обезбјеђења јер, народ је туп. И глуп. И обневидио. Од муке и глади, и беспослен буљи у кладионичарски тикет и у ријалити.
Саша Ђуровић/ИН4С