Бубонска куга откривена је у Аризони, а шире је преријски пси. Два округа у Аризони су потврдила постојање бубонске куге. Носилац заразе је бува која преноси болест преријским псима
Одељење за јавно здравље у Навахо округу, у којем скоро половина становништва живи у индијанским резерватима, саопштило је да су преријски пси заражени бувама које су преносиоци куге.
„Одељење за здравство у округу Навахо позива јавност да предузме мере предострожности како би смањила ризик од излагања тој озбиљној болести, која може бити присутна код бува, глодара, зечева и предатора који се хране тим животињама“, написано је на званичној страници тог одељења на Фејсбуку.
„Болест се може пренети људима и другим животињама уједом инфициране буве или директним контактом са зараженом животињом.“
То је објављено недељу дана пошто је Коконињо округ, познат по националном парку Велики кањон Колорада, потврдио исто. Крајем јуна, Одељење за здравље у Новом Мексику је потврдило да је двоје људи оболело од те болести у округу Санта Фе.
Навахо округ је упозорио грађане да обрате пажњу на изненадне смрти преријских паса и животиња као што су антилопе и веверице, јер би то био показатељ да су имале контакт са бубонском кугом. Власници кућних љубимаца су упозорени да пазе на своје љубимце и да их заштите од уједа бува које би могле да буду заражене. Локалне здравствене организације држе на оку станишта глодара како би спречили ширење обољења на људе.
Бубонска куга је озбиљна заразна болест која је узрочник „црне смрти“, једне од најразорнијих пандемија у људској историји. Буве су уједале пацове, који су живели на трговачким бродовима који су у 14. веку пловили Путем свиле, од Азије до Европе, и на тај начин се зараза ширила. Десетине милиона људи је умрло, а светској популацији је требало 300 година да се врати на ниво пре куге.
Бубонска куга је у Византијском царству у 6. веку убила око 25 милиона људи и опустошила земље Пацифичког појаса у којима је било најмање 12 милиона смртних случајева, од којих је највећи део био у Индији.
Савремена бубонска куга је много мање смртоносна од оне из Средњег века. Ако се лечи, смртност износи 11 одсто, а у случајевима у којима се не лечи — 80 одсто.
За годину дана, забележено је 650 случајева те болести и скоро сви су у неразвијеним земљама. У извештају Центра за контролу и превенцију болести, од бубонске куге просечно се разболи седам Американаца годишње.
Симптоми куге су грозница, главобоље, дрхтавица, слабост и отечени лимфни чворови који боле на додир.
Спутњик