Најављена градња Пељешког моста, за који је Европска унија званичном Загребу недавно одобрила 375 милиона евра, а који би требало да споји обалу и истоимено острво, нови је „камен спотицања“ у односима Хрватске и БиХ.
Судећи по најновијим порукама које су ових дана укрстили хрватски премијер Андреј Пленковић, председавајући Председништва БиХ и челник ХДЗ-a БиХ Драган Човић и бошњачки члан Председништва лидер СДА Бакир изетбеговић, претворили су градњу овог пројекта у политику, уместо у струку.
Из Сарајева, наиме, сада стижу уверавања да изградња моста не сме почети пре него што се реши питање „излаза БиХ на отворено море“, на који, по мишљењу стручњака окупљених у Поморском друштву у Сарајеву, БиХ има неотуђиво право.
Премијер Пленковић изјавио је прошле седмице да ће бити настављен пројекат изградње Пељешког моста који је стратешки за Хрватску.
Поновио је да се Хрватска залаже за дијалог са свим суседним земљама, па и са БиХ, те да се о изградњи Пељешког моста разговарало на заједничкој седници Владе Хрватске и Савета министара БиХ у Сарајеву почетком јула.
„Ако било шта треба појаснити, све ћемо појаснити нашим комшијама, међутим техничке карактеристике моста су такве да омогућавају нешкодљив пролаз свим врстама пловила која би могла ићи према мору“, додао је Пленковић.
Део власти БиХ, међутим, сматра да се градњом овог моста затвара њен прилаз отвореном мору и спречава улазак великих бродова у територијалне воде БиХ.
Најновију полемику о градњи Пељешког моста отворио је Човић недавном изјавом за ХРТ да поновно проблематизовање реализације тог пројекта није званичнии став БиХ.
Човић је рекао да је реч о ставу једне странке(СДА) и неколико појединаца у тој странци.
Додао је и да за три године, колико је он члан Председништва „ниједном питање Пељешког моста није отворено, јер се подразумевало да је на то дата апсолутна сагласност – будући да је Хрватска испоштовала све предвиђене услове.
Човић тврди да сва три члана Председништва БиХ подржавају евроатлантски пут БиХ, али се, због дневнополитичких потреба увек јави нека страна која тражи изговор за заустављање неког пројекта и тражи кривца у некоме другом.
БиХ нема намеру да гради луку у Неуму
Сарајевски медији су истовремено објавили да је Министарство комуникација БиХ још 2013. обавестило Хрватску да БиХ нема намеру да гради луку у Неуму.
Реагујући на изјаву Човића, Изетбеговић је поручио да је недопустиво да председавајући Председништва БиХ заступа интересе Хрватске.
Изетбеговић истрајава на ставу да Пељешки мост руши суверенитет БиХ и предлаже изградњу тунела.
„Изградња Пељешког моста представља рушење суверенитета БиХ“, рекао је Изетбеговић за ТВ1 додајући како БиХ и Хрватска морају пронаћи решење овога проблема како би се БиХ допустио слободан приступ отвореноме мору.
„Ваља утврдити границу. Ваља утврдити коридор или пловни пут БиХ који нас спаја с међународним водама, отвореним морем и након тога елементе моста, који би се евентуално градио преко тих коридора, преко тих фактички, међународних вода“, прецизирао је Изетбеговић, који сматра да би се Хрватској више исплатила градња тунела.
Тунел би, према његовом размишљању, био двоструко јефтинији и ишао би у залеђу или испод Неума, где је обала врло стрма и пут до Дубровника би трајао пуно краће, а не би упропастили једно предивно полуострво једним широким путним појасом.
Изетбеговић је потом још јасније поручио да ће званичници СДА у Парламенту БиХ подржати захтев опозиционих бошњачких странака да се заустави пројект изградње Пељешког моста док се не реши отворено питање морске границе код Неума.
СДА сматра и да Човић, као председавајући Председништва БиХ има уставну обавезу да заступа званичне ставове и интересе БиХ.
Свако другачије поступање, кажу, представља злоупотребу службеног положаја о чему би „Човић итекако требало да води рачуна“.
РТС