Ако се тренд настави, до краја године размена ће достићи 90 милијарди долара, колика је била 2013, до кризе и пада цене нафте
Руско-кинеска трговинска размена опет је почела рапидно да расте. У првих седам месеци 2017. повећана је за 25,5 посто и достигла је 46,8 милијарди долара. Ако се тренд настави, до краја године размена ће достићи 90 милијарди долара, колика је била 2013, до кризе и пада цене нафте.
Руски председник Владимир Путин је 2014. године говорио како се нада да ће врло брзо бити прескочена граница од 200 милијарди долара јер је размена заиста брзо расла. Међутим, 2015. је забежен пад са 95,3 милијарде на 69 милијарди, а слично је било и 2016. Сада експерти тврде ако енергентима цена буде расла жељени циљ од 200 милијарди би могао бити остварен после 2020. године.
Кремљу су добри односи са Пекингом важни не само из политичких разлога јер са Кином има дугачку заједничку границу, већ и због бизниса. Кинези су главни трговински партнер Русије, а на другом месту је Немачка са разменом у првих шест месеци од 23 милијарде долара, затим следи Холандија са 20,6 милијарди, па Италија са 11,2 милијарде и САД са 10,7 милијарди долара.
Око 80 одсто руског извоза у Кину су сировине, највише нафта и гас, али су Кинези и традиционални купац руске војне технике. Статистика показује да 60 одсто руског извоза у Кину чине енергенти. И у трговини са европским земљама Русија највише зарађује од продаје сировина.
Што се тиче Пекинга, њима је главни бизнис партнер Америка са којом су 2016. године имали трговинску размену од 519,6 милијарди долара. Америка као и друге технолошки високо развијене земље Кинезима продају електронику, разну апаратуру и инструменте. У том делу трговине Русија не може бити озбиљан конкурент Западу јер и она то исто набавља у иностранству. Због тога се Русија на кинеској ранг-листи трговинске размене налази тек на 12. месту. Испред ње су одавно заузели места Кореја, Јапан, Тајван, Америка, затим земље ЕУ, па Аустралија, Бразил и др.
Велика је жеља руководства Русије да њихови привредници у будућности продају Кинезима, и не само њима, више финалних производа, али за сада су могућности мале.
Москва генерално и не може да се похвали да на светском тржишту може равноправно да се носи у продаји финалних производа. Примера ради, велика Русија до сада није успела да направи за широку потрошњу своје компјутере, телевизоре, мобилне телефоне, него их купује од Кинеза, Кореје и других земаља Азије.
БАНОН: ЕКОНОМСКИ РАТ
Кина је упозорила Вашингтон да „нема победника у трговинском рату“ након што је главни Трампов стратег, Стив Банон, позвао на оштрији став према Пекингу и рекао да су САД у „економском рату“ са Кином.
– Надамо се да ће се релевантни људи уздржати од решавања проблема у 21. веку са менталитетом из 19. или 20. века да је могуће остварити добитак само на губитку друге стране – изјавила је јуче портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чунинг.