Непознати хакери напали су пре месец дана електронску пошту шефа „руског оделења“ Бироа за обавештајне и истражне послове Стејт Департмента Роберта Ота.Дописник РИА НОВОСТИ дошао је у посед архива обавештајца. Испоставило се да је Ото сумњао у америчку званичну верзију случаја Магнитски и чак га сматрао „легендом“. Али истовремено тајно је помогао америчким новинарима да покрију овај случај и да се на правни начин примењује „закон Магнитског“ (прве антируске санкције после 1991. године).
Роберта Ота многи су сматрали ни више ни мање него „најбољег обавештајца за Русију“.“Вероватно је овај тип највећи стручњак за Русију у целој америчкој влади и нико боље од њега не зна шта је тамо догађа“, цитира Foreign Policy речи једног од Отових сарадника. Истина, овај „супершпијун“ је за рад користио личну, незаштићену адресу електронске поште која се и нашла на мети хакера под називом Џони Вокер.
Шта је интересовало Стејт Департмент у вези Русије
Посебан интерес Ото је показивао све везано за „Случај Магнитског“ и „Закон Магнитског“. Ревизор Сергеј Магнитски је осуђен за утају пореза у 2009. години, и умроје у затвору, „морнарска тишина“ од срчане инсуфицијенције.Његов пословни партнер, шеф фондације Hermitage Capital Management Вилијам Бровдер Који је такође био оптужен за неплаћање пореза у Русији и осуђен у одсуству на девет година затвора, окривио је групу руских званичника због смрти ревизора.Наводно Магнитски није утајио порез него је открио преварантску шему па је због тога убијен. Након тога захваљујући напорима Бровдера у САД је донесен „закон Магнитског“ који представља, прве у модерној историји антируске санкције.
Критичари Браудера су више пута истакли да оптужујући руске власти због смрти ревизора, он није пружио конкретне доказе, већ је само изнео претпоставке. Штавише, Бровдер је оптужен да шпекулише о смрти Магницког из личног сопственог интереса.Те преварантске шеме за које је оптужио друге могао је и сам да искористи.
Тако, с критиком према Браудеру наступио је и режисер Андреј Некрасов снимивши филм „Акт Магнитског, иза кулиса“. При том Некрасова је тешко оптужити за симпатије према руским властима јер је раније снимао филмове који су критички настројени према Кремљу.
Међу онима са којима је Ото имао сталну преписку о Магнитском био је и Кајл Паркер члан Комитета конгреса за спољне послове. Паркер, који се налазио у сталној комуникацији са Браудером „пребацивао“ је Оту сва писма од Браудера.
„На пример када је Браудер почео да паничи због могућег приказивања филма Некрасова у Европском парламенту написао је новинарима америчког издања Политико: „Ми имамо гомилу ствари око којих планирамо да направимо скандал и волео бих да Политико прати наш рад“.
Након тога писмо се нашло код Браудера а после и код Ота. Тако је на овај или други начин забрањено приказивање филма Некрасова у Европском парламенту.
Врхунац интересовања „руског оделења“ за Браудера и Магнитског долази до изражаја у априлу 2016. године, моменту забране приказивања филма Некрасова у Европском парламенту.
А шта данас Доналд Трамп има с тим?
У једном тренутку, Отт и Бровдер почињу да се интересују за лик адвоката Наталије Веселнцске.Иста Веселинцка се касније срела и са Доналдом Трампом млађим. Она је пред америчким судом бранила руског дописника Дениса Кацива кога је Бровдер покушао да оптужи за незаконито присвајање прихода по „закону Магнитског“. И то је био први случај примене овог закона у пракси.
Сама Веселинцка је за РИА НОВОСТИ изјавила да је Бровдер у америчким медијима организовао против ње кампању која, како је рекла „чак није цензура него геноцид“. Вероватно је финансијер координирао своју медијску стратегију са руским одсеком за обавештајне послове Стејт департмента. Као што се може видети из кореспонденције, Бровдер је извештавао о свим иницијативама Веселницки о случају „Кацив“ Паркеру и , према доказаној шеми, самом Роберту Отту.
У једном тренутку дописник Радио Слобода Карл Шрек јавио је Бровдеру о репортажи коју о Беселницкој спрема NBC канал. Заузврат новинар Си-Ен-Ен Мајкл Узис посао је Бровдеру своју преписку са Веселницком на Фејсбуку где она оптужује новинара за одсуство објективности. Наравно оба новинарска извештаја м0ментално су се нашла у „руском оделење“ као и слике куће Веселницке што говори да су је пратили.
„Међутим у „случају Кацив“ амерички суд није подржао Бровдера и ослободио је дописника свих оптужби. За Бровдера је то био велики ударац и био је хистеричан“- рекла је за РИА НОВОСТИ Веселницка.
Са млађим Трампом она приликом сусрета није разматрала политику и изборе него „Закон Магнитског“ како би заштитила интересе свог клијента. Али Трампа то тада није интересовало.
Ото је веома пажљиво анализирао све што долази од Бровдера. Тако је проучавао архивску грађу „Специјалне операције Магнитски“ коју је Александар Проханов објавио у листу „Завтра“ 2011. године. У чланку се наводи да је Бровдер већ дуго времена познавао Олга Степанова, запосленог у руској пореској служби, који га је касније оптужио за умешаност у лажне шеме.“Завтра“ поставља питање да ли је сам Бровдер и њу „корумпирао“ својевремено. Ото сматра ово питање веома „оштрим“ и пише једном од чланова Стејт Департмента Наталију Реинолдсу да провери да ли је Бровдер познавао Степанову.
„Када легенда постане чињеница упишите легенду“
Роберт Отто је написао писмо Џону П. Вилиамсу, у којем он дискутује о околностима смрти Магнитског и његовим односима са Бровдером. Између Ота и Вилиамса дефинитивно је поверљиви однос. Карактеристичан детаљ: извиђач извештава да када пише ово писмо, он „пије пиво“.
„Ото признаје да сви детаљи у вези Магнитског и његовог односа са руским пореским званичницима представљају само шпекулације и да се боји да „сви ми не постанемо део ПР машине Бровдера“
Завршавајући своје писмо Ото изјављује „Овде цитирам речи из филма“ Човек који је убио Либерти Валанс“:“ Када легенда постане чињеница, упишите легенду (у оригиналу цитат почиње са уводом „Ово је Запад, господине.“прим аут)“- пише он Вилијамсу.
На овом класичном америчком вестерну сенатор Реинс Стодард је желео да каже о дугогодишњем двобоју и убиству.Али његова прича не инспирише америчке новинаре. Као резултат тога, убеђен је: нико не треба истину, ако уместо ње постоји лепа и свеобухватна легенда. Таква легенда постаје права „истина“. Папир сенатора је исцепан и бачен у пећ.
На тај начин Ото признаје да је „Закон Магнитског“ донесен на основу легенде као и санкције које су уведене Русији. Као одговор Вилијамс тврди да је Ото „у праву када говори о ПР машини Бровдера.
У даљој преписци Ото се руга филму Некрасова и констатује да би он у случају да му је поверен такав задатак још више дискредитовао званичну верзију случаја Магнитског. А после тога Ото се хвали како је 2013. године помогао Кевину Ротроку да направи материјал „Пропаганда и мистерија у случају Бровдер-Магнитски“.
У том моменту Ротрок је био главни и одговорни уредник пројекта Ехо рунета, на међународној интернет страници Global Voices. а данас је уредник међународног издања Meduza у Риги.
Андреј Веселов/РИА НОВОСТИ