Тактичко усмеравање исламских екстремиста на Балкан и њихова „заштита“, било ћутањем или пак непредузимањем мера од стране водећих земаља ЕУ, мотивисано је низом разлога, између осталих и намером да реше „исламско питање“ у свом „дворишту“
Запад има дугу традицију објављивања добро и квалитетно припремљених извештаја и податка о постојању у Европској унији развијених мрежа (јавних, полутајних и тајних) исламиста и фундаменталиста разних боја, као и различитих екстремистичких група које паразитирају на исламу. Службе безбедности држава Уније периодично рапортирају о спреченим терористичким акцијама, чији су актери, углавном, из неке од бивших европских колонија, где исламисти регрутују свој кадар. Поред тога, и различите невладине организације и фондације припремају анализе у којима се истиче присуство исламских екстремиста на универзитетима Уније, као и међу проституткама и у затворима.
БАЈКА НИЈЕ ДУГО ТРАЈАЛА За разлику од навођења података о томе шта се дешава не територији Европске уније, потпуно се прећуткује постојање и делатност исламиста на Балкану, где ислам има дубоке корене већ неколико векова уназад и где муслимани веома лако потпадају под утицај екстремиста. Ишло се, као што је познато, дотле да је под утицајем бившег реиса Исламске заједнице Босне и Херцеговине М. Церића започета прича о некаквом „европском исламу“, који се по својој цивилизованости разликује од других варварских варијанти ислама. Но, та бајка и илузија код Европљана, наравно, није дуго трајала.
Једно од првих сведочанстава да је утицај исламиста на Балкану порастао јесте терористички чин у бугарском граду Бургасу, јуна 2012. године. Тада је од исламског самоубице, који је активирао бомбу у аутобусу са израелским туристима, страдало више од 30 људи.
Но, исламисти, такође, мењају своју стратегију. Тренутно су, према мишљењу Ирфана ал Алавија из Института „Гатестон“, одустали од терористичких акција на Балкану и посветили се пропаганди својих идеја међу становништвом. Један од начина је отварање и пуштање у рад међународне сателитске телевизијске исламистичке станице на Космету под називом „Peace TV“, чије је комплетно руководство дошло из Саудијске Арабије и Индије, а које координира фундаменталистички проповедник – исламиста Закир Наик. Циљ „Peace TV“ је да у складу са исламским тумачењем времена емитује дванаесточасовне вести и интервјуе, од 9.30 до 22,00 ч. Мета ове телевизије су, наравно, локални муслимани, који иначе чине око 90 одсто становника покрајине. Тренутно, делатношћу „Peace TV“ „руководи“ локални Центар за исламске студије – веома тајанствена организација која нема адресу, ни конкретне људе, већ постоји на Интернету и у оквиру телевизијске станице. Центар говори да се бави научним истраживањима и издавањем фатви, али при том ниједном није објавио имена својих „научника“ и сарадника, као ни изворе финансирања, а отворено упућују на везе са Наиком.
Закир Абдул Карим Наик је по професији лекар, рођен у Индији, без икаквог формалног теолошког исламског образовања, а до сада се прославио као јавни подржавалац тероризма, укључујући и акције Ал каиде и Осаме бин Ладена. Надалеко је позната његова мисао „Сваки муслиман је у обавези да буде терориста“, коју је изговорио у видео-поруци (налази се на Интернету) у контексту размишљања о нападима Осаме бин Ладена на САД. Његову делатност су небројено пута разматрали и осуђивали официјелни представници ислама у Индији, а власти Велике Британије и Канаде су му 2010. године забранили улазак на територије ових држава. У издању „Религија и безбедност у Јужној и Централној Азији“, Закир Наик се описује као проповедник идеологије селефија. Он је оснивач и председник Исламског истраживачког фонда у Мубаију, у Индији, а који је формални оснивач телевизије „Peace TV“, чије седиште је у Дубаију, Саудијска Арабија. „У својим емисијама ова телевизија промовише најригиднију варијанту вехабизма, а у агресивним формама напада шиите, неекстремне суните, Јевреје, хришћане и хиндуисте“. Пошто је „Peace TV“, како смо већ нагласили, сателитски канал, већ је преко одређених оператера доступан и у Албанији, наравно на Космету (Србија), у Федерацији Босне и Херцеговине и Македонији, иако је, како сматра цитирани Алави, воде доказани екстремисти из Јужне Азије. Циљ „Peace TV“ је ширење утицаја међу локалним муслиманима – Албанцима и Бошњацима. Да би се то реализовало, многи екстремни исламски проповедници су већ дошли у Македонију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Србију, а њихово учешће у емисијама је већ планирано.
„Peace TV“ је до сада програм емитовао на енглеском и урду језику за становништво Јужне Азије, као и за људе са овог простора који живе по целом свету. Сада ова телевизија емитује програм и на албанском (у припреми је и програм на „босанском“ језику), а учесници програма су муслимани са Космета склони вехабизму, попут Сабрија Баџгора, кога сматрају другим вехабијским свештеником на Космету и Наимом Тернавом, !главним имамом“ овог дела Балкана. Обојица споменутих вехабија критикују све локалне имаме и вероучитеље који исповедају тзв. умерени ислам, а оба проповедника су учесници бројних спорних инцидената у исламској заједници на Космету. Тако су, 2011. године сменили без образложења седам професора са Факултета исламских наука Косова, а у марту ове године сменили су са дужности унереног имама Муслија Вербанија, што је изазвало масовне протесте међу муслиманима на Космету.
ДОБРОДОШЛИЦА ЛОКАЛНОГ СТАНОВНИШТВА Јула 2011. године „Peace TV“, као и Центар за исламска истраживања, раширио је кампању за подршку изградње вехабијске мегаџамије у центру Приштине. Кампања је била толико агресивна да су је многи локални муслимани оценили као екстремистичку, јер се све одвијало под паролом „чишћења“ муслиманске територије од „девијација“ изграђених од суфија
(који чине 40 одсто муслимана у западном делу Космета).
Што се тиче финансирања многих сумњивих иницијатива, које се покривају наводном хуманитарном делатношћу, према информацијама Алавија део својих новчаних средстава на Космет је пребацио исламски хуманитарни фонд „Рахма“ („Милосрђе“), коју води покрет Деобанди, који је своју идеологију проширио међу муслиманима Британије. Покрет делује у британским градовима Болтон и Лајстер, и више пута је довођен у везу са покретом талибана. На Космету фонд подржава екстремистичког проповедника Кастриота Дуку, који је 2010. године основао џамију у којој води програм за бескућнике недалеко од града Скендераџ. Више од шест хиљада локалних муслимана је потписало петицију властима да затворе ово наводно склониште за сиромашне због ширења екстремизма. Имам Дука је приморавао чак и девојчице да носе никаб, тј. да се „покривају“.
ZAKIR ABDULKARIM NAIK
Овим деловањем ситуација се мења: донедавно екстремистичке исламске организације на Балкану деловале су наиме подаље од јавности, скоро тајно, али сада мењају тактику. Како, наиме, државе Европске уније све чешће овим активистима, односно екстремистима забрањују улазак на своју територију, они траже у Европи простор са којег могу да делују, а Космет, Албанија, Македонија и Босна и Херцеговина су идеална места: јер имају бројне муслиманске заједнице које се лојално и са симпатијама односе према придошлицама.
Напоменимо и то да медији Уније све чешће пишу да је БиХ „на путу (ре)исламизације“. Последњих година само у Сарајеву је саграђено више од 70 џамија, стално се одвија процес рестаурације старих џамија, док би за изградњу цркве требало чекати годинама. Власти Федерације БиХ не журе да врате црквену имовину, конфисковану у доба комунизма. Међутим, што се тиче исламске заједнице, процес реституције се одвија знатно брже. У Сарајеву је давно преименовано стотине улица. Својевремено у једном од босанских села становници су ставили плочу Улица 14 шахида. Предузети су покушаји наметања муслиманских обичаја чак и у ваздуху – пре неколико година је саопштено да је у авионима БиХ „Ерлајнз“ забрањено коришћење алкохола и свињетине, а на земљи је протеран Деда Мраз из вртића, као неисламска културна појава.
Један од проширених исламских покрета у земљи је вехабизам. Кардинал Винко Пуљић је изнео податак да само у главном граду БиХ има од три до пет хиљада вехабија, док власти Федерације БиХ стално избегавају да о броју и делатности вехабија расправљају. Према подацима „Индепендент католик њуза“, више од сто хиљада младих босанско-херцеговачких муслимана упознало је ту идеологију путем бројних невладиних организација. Интересантно је, међутим, да је тачка посвећена вехабијама због нечега брисана из документа Европског парламента о БиХ. Европљани су се ограничили позивом да се боре против свих облика екстремизма. Случајно?
КА ИСЛАМИЗАЦИЈИ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА Но, многи аналитичари истичу претпоставку да ово „усмеравање“ исламских екстремиста на Балкан и њихова „заштита“, било ћутањем или пак непредузимањем мера, од стране европских влада није случајно. Јер, како наводе, постоје најмање два велика разлога за то. Изградња гасовода „Јужни ток“ је геополитички пројекат усмерен на истискивање Запада са овог простора, а исламски екстремисти са Космета требало би први да терористичким акцијама онемогуће његов нормалан рад. Западу, посебно САД-у и Великој Британији, одговара и даља исламизација православних Срба, јер се тиме проруски српски национални корпус дели, како се то већ догодило за време ропства под Турцима, на два дела: православце, који остају верни српској нацији и муслимане, који ће прећи у бошњачки, турски или албански национални корпус, а сви они су верни Вашингтону, истиче руски професор Вишњаков. Други разлог, према овим анализама, јесте жеља водећих држава Европске уније (Немачка, Француска, Велика Британија, Холандија) да реше „исламско питање“ у свом „дворишту“. Део решења је и пресељење муслимана на Балкан, тачније Космет, Македонију и Босну и Херцеговину. У том смислу је постигнута сагласност водећих држава Уније, да један од услова за улазак ових држава у Европску унију буде и пријем одређеног броја муслимана из Уније (квоте су већ спремне, али су још увек тајна), а очигледно је да су они који би требало да пропагандно и физички припреме терен већ дошли.
За Балкан то значи да се суочава са новим изазовом, а први на удару су муслимани на Космету и Босни и Херцеговини, јер њихови политички лидери немају традицију, ни искуство вођења државних институција, па је, између осталог и зато, требало истиснути српску државотворну традицију и искуство са овог простора. „Тактика“ политичара са Космета и БиХ, до сада, а вероватно ће тако бити и у будуће, сводила се на просту формулу „заштитити религиозне традиције предака од новотарија“, без улажења у суштину проблема.
Извор: Печат
Аутор: Зоран Милошевић
Напомена: Анализа из 2012.