Недавно је главни муфтија муслимана у Бугарској Мустафа Хаџи саопштио да је више од 600 имами за петог месеца не примају плату и масовно траже новчана средства у иностранству. А они који су и даље у земљи стварају озбиљну друштвену тензију и припремају се за јавне протесте.
Недељу дана касније, бивши председнички кандидат Кемил Рамазан, који себе представља као друга арапске елите, изнео је идеју о изградњи нове џамије на једном од историјских локација у центру Софије. Тачније, она је известио јавност да је један од шеика, који су главни акционари компаније „Абу Даби инвестиције“, издвојио за пројекат око 50-60 милиона долара, и да ће лично присуствати полагању првог камена темељца.
Националистичка странка ВМРО, која је коалициони партнер владајуће партије ГЕРБ у земљи, изјавила је да у Софији нема места за нове џамије. Сама идеја Рамазана је дефинисана као недостатак поштовања чак и међу бугарским муслиманима. Да ли зато што се све то догодило у сезони годишњих одмора, или из неког другог разлога, овај проблем, није изазвао оштри политички сукоб. Међутим, он је подсетио да је питање финансирања муслимана у Бугарској још увек отворено, и могло би се чак рећи, алармантно.
Још прошлог пролећа је саопштено да не постоји стварни споразум између Бугарске Дирекције за верска питања и Канцеларије за верска питања Турске / Дианет / за Бугаре муслимане. У јуну је председнички центар за медије изашао са информацијом да чак и ако је између главног муфтије Бугарске и Дианета Турске потписан споразум о помоћи, то је само правни акт приватне природе. А заправо говоримо о помоћи у износу од око 1 милион евра, који додељује Дианет, углавном за одржавање верских школа, не и за исплату плата имама. У међувремену је Влада припремила нацрт законских измена које обезбеђују забрану финансирања религије на рачун туђих средстава, али до скупштинске расправе о овом питању, никада није дошло.
Разлози за престанак финансирања из Турске нису разјашњени, али су највероватније политичке пригоде. Према изворима из муфтијата, Дианет је суспендово финансијску подршку због напетости која се појавила током референдума у Турској и на каснијим парламентарним изборима у Бугарској.
Већ се тад појавила потреба да власти у Софији подсете Турску да у складу са Законом о политичким партијама, „религија не може да обавља активности против суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка у Републици Бугарској, укључујући и проповедање и дистрибуцију литературе и информативни материјали „.
С друге стране, број страних радника који бораве у земљи на позив различитих вера, према званичним подацима, је неколико стотина људи који раде на различитим верским институцијама: Католичка црква, јеврејска вере, јерменска апостолска православна црква, муслиманска религија, евангелистичка црквеа, Црква Исуса Христа светаца из последњих дана, Јеховини сведоци и други, укључујући и Бугарску православну цркву. Ово јасно показује да проблем што пре треба решити билатерално са Турском, а постоји и потреба да се усвоји закон који би регулисао ово питање у вези са свим религијама.
И док службено одељење Бугарске и Турске не ради ништа по том питању, стручњаци сматрају да су обе стране заинтересоване за решавање овог проблема. Неки од њих сматрају да би било добро да ће Бугарска преузме одређене обавезе у вези са муслиманима који живе у земљи, с обзиром да је улагање у међуверске односе такође улагање у безбедност државе. По њиховом мишљењу, немаран однос према проблемима муслимана у европском контексту рата против тероризма није само глуп, већ и неодговоран.