Како наводи Њујорк тајмс, Пекинг је годинама улагао значајна средства у ЕУ, свог највећег трговинског партнера, али сада забрињава чињеница да Кина користи своју економску снагу за јачање политичког утицаја у Европи.
Доузинас је рекао да Кина никада није директно тражила од Грчке подршку за гласање о стању људских права у тој земљи нити за друга осетљива питања, мада су грчки званичници већ навели да експлицитни захтеви нису потребни.
Према његовим речима, ако се налазите на земљи и једна страна вас шамара, а друга вам помаже, логично је коме ћете помоћи.
ЕУ страхује због кинеске куповине у случају гласања о изјави којом би се осудило кршење људских права у тој земљи, али и потцењивање могућности Уније да говори једним гласом.
Аналитичари наводе да Пекинг бира мање земље којима је неопходан новац, попут Шпаније и Португала, али и других које још пате од економске кризе, попут Мађарске у чију железницу Кина улаже милионе.
Лист подсећа да је Будимпешта такође блокирала изјаву о „кинеској агресији у Јужном кинеском мору“.
Они наглашавају да је вето грчког премијера Алексиса Ципраса уследио након посете самиту у Кини у мају, где су две стране потписале споразуме о више милијарди кинеских инвестиција у Грчку.
Власти у Атини инсистирају да се, упркос позамашним кинеским инвестицијама, поистовећују и остају лојални Бриселу.
Ипак, ово је тврдња у коју многи европски званичници више нису сигурни, наводи амерички лист.
Бета/РТС