Неопходно је да Запад усмери више пажње на Западни Балкан, поручује бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер и примећује да су „друге стране” оставиле траг на економију у региону, као што је Кина инвестирањем у инфраструктуру.
Мантер, у ауторском тексту за приватну аналитичку компанију „Стратфор”, истиче да је сада, више него икад, Балкан заинтересован да се приближи Западу како би се решили регионални проблеми.
Он, ипак, наглашава да се промене и реформе у региону могу десити само изнутра, али да је важно да у томе постоји подршка глобалних играча.
„За првих шест месеци администрације (председника САД) Доналда Трампа било је пет кључних ставки у спољној политици, а нигде се не помиње Балкан. Не тако давно, већи део светске пажње је био усмерен на Балкан”, подсећа Мантер.
Додаје и да данас није такав случај, иако има много проблема на том подручју.
„Дејтонски споразум којим је окончан рат у Босни 1995. године се показао као нестабилна структура у самоуправљању државом, Србија и Косово се још нису помирили, а то је неопходан корак за обе стране како би постигле циљ чланства у ЕУ”, напомиње Мантер.
Унутрашњи проблеми су, примећује, и даље евидентни у Македонији, као и у чланици Европске уније – Хрватској.
„Такође, најбистрији и најбољи из региона беже у потрази за шансом на неком другом месту. Истовремено, велики економски потенцијал региона, од туризма, до иновација и информационих технологија једва да је испољен”, додаје Мантер.
Према његовим речима, геополитички проблеми и етничке тензије поново испловљавају на површину Балкана – стварајући потенцијалну опасност за регион, пренео је Б92.
„Питање је – да ли западни лидери то примећују и да ли на време ускачу како би помогли? Добра вест је да има наде за напредак, а у овом случају он почиње економијом. Западном Балкану треба економска подршка, то је јасно речено на недавном састанку у Трсту”, указао је Мантер.
Некадашњи амбасадор у Београду каже да су и „друге стране” оставиле траг на економију у региону.
„Кина је показала велики интерес за инвестирање у балканску инфраструктуру. Већ је урадила много, укључујући и брзу пругу на релацији Београд – Будимпешта, следи Јадрански аутопут који ће повезати Албанију, Црну Гору, Грчку и Италију, а купили су и грчку луку Пиреј, како би направили пут за транспорт робе од Грчке кроз Западни Балкан до европских тржишта”, додаје Мантер.
Како наводи, европски лидери, на челу са Немачком, настављају да посматрају регион док „Русија одржава своје присуство, нарочито у српском енергетском сектору”.
„Упркос често турбулентним везама са Балканом, САД морају поново да појачају своје присуство. Поврх свега, Вашингтон има интересе на Балкану, а нарочито у косовским оружаним снагама, које води НАТО”, наводи Мантер.
Испољавање интереса САД, додаје, види се и кроз значајне инвестиције. „Поред тога, једнако је важно за људе на Балкану да имају јасно и правилно схватање последица јачања утицаја Кине, која ће бити активна у региону у годинама које долазе”, истиче Мантер.
Према његовим речима, важно је истаћи да страни актери не могу да буду кључ решавања проблема у региону.
„Кључно је да не само владе, већ и друштвени играчи, од бизнисмена, преко универзитета до невладиних организација, раде са снагама са друге стране на обликовању будућности региона. Све почиње изнутра. Помаци наде се виде у чињеници да су Београд и Приштина у дијалогу који треба да смањи тензије, а македонска власт је већ урадила велики посао у поправљању односа са комшијама, намером да реши спор са Грчком око имена, ширењем сарадње Скопља и Тиране, као и потписивањем споразума о пријатељству са Бугарском”, сматра он.
Ипак, додаје, овај напредак треба да буде праћен убрзавањем решавања других проблема, као што су решавање мигрантске кризе, смањивање националистичких испада који подстичу етничке и социјалне сукобе.
„Западни Балкан ће боље решити проблеме уз асистенцију остатка света. Балкан би могао да буде успешна прича у наредним годинама, али ако падне иза центра пажње значајних глобалних лидера, његове шансе за пропадање у нестабилност ће се повећати”, закључује Мантер.
(Танјуг/Политика)