Русија и Кина су спремне да закључе споразум који ће дефинисати специфична подручја за сарадњу у истраживању космоса до 2022. године. Очекује се да ће документ бити потписан у октобру 2017. године, а ступиће на снагу 2018. године. Како се истиче, споразум би требало да донесе значајне користи за обе државе.
Пре свега, Москва и Пекинг ће се концентрисати на заједничко истраживање Месеца. Познато је да обе силе показују велико интересовање за проучавање природног сателита Земље. Такође постоји могућност да ће Русија и Кина објавити програм за истраживање Месеца, који ће укључивати слање беспилотних летелица, као и летелица са посадом.
Поред тога, Русија и Кина ће проучавати далеки космос (објекте у удаљеном космосу), разраду посебних материјала и сателитских система. Споразум ће укључивати и заједничко динстанционо сондирање Земље, потрагу за остацима космичких летелица, односно заједничку борбу против космичког отпада, једног од најхитнијих проблема данашњице у космосу.
„Мапа пута“
Према саопштењима, Москва и Пекинг сада су пред закључивањем првог таквог споразума у историји билатералних односа, који ће укључивати уобичајене задатке и заправо постати „мапа пута“ за сарадњу до 2022. године.
Садашње партнерство између Русије и Кине у космичкој индустрији засновано је на два документа која су потписана готово пре четврт века. 18. децембра 1992. године закључен је међувладин споразум, а 25. марта 1994. године, међуресорни спорзум. Оба документа су по природи били декларативни и нису укључивали заједничко деловање.
Према извештајима, идеја конкретизације билатералне сарадње у мирољубиве сврхе настала је почетком 2000-их година. Током овог периода Кина је показала прве велике успехе у истраживању космоса, а Москва је имала средства да настави са великим програмима.
Прекретница у преговорима били су догађаји из 2014. године. Сарадња Руске Федерације и Сједињених Држава у космосу, која је раније била изван домета политичких битака, постала је угрожена. Вашингтон је увео режим санкција који ограничава финансијске токове, као и снабдевање комплексним материјалима и опремом за високотехнолошку руску индустрију.
Конкретно, рестриктивне мере се односе на извоз базних електронских компоненти, које су кориштене у изградњи сателита. Русија се суочила са потребом да замени америчке производе, а Кина ће сада вероватно постати снабдевач потребним компонентама.
Заједнички рад
Није никаква тајна да је Вашингтон веома забринут растућим економским апетитима и геополитичким амбицијама Кине. У космичкој сфери, Пекинг настоји да створи сопствену глобалну сателитску мрежу и нада се да ће постати пуноправни конкурент Наси и Пентагону, који проводе активне извиђачке активности из космоса.
Споразум о руско-кинеској сарадњи вероватно одговара, не само оквирима општих комерцијалних, научних и техничких интереса. Највероватније, Москва и Пекинг схватају да није лако појединачно конкурисати Сједињеним Државама.
Медији у САД су више пута упозоравали да се Русија и Кина спремају за притисак на Вашингтона у космичкој сфери.
Сарадња два алтернативна центра моћи има за циљ да се супротстави плановима Пентагона за милитаризацију космоса и укључује комплекс дипломатских и војних мера.
У формату Савета безбедности УН, Русија и Кина ће блокирати покушаје Сједињених Држава да легализују војну експлоатацију космоса. Поред тога, Москва и Пекинг према неким извештајима развијају анти-сателитско оружје како би САД лишиле способности да изводе извиђање без препрека и спроведу означавање циљева за нападе са високопрецизним оружјем.
Космичка сила
Кина се често суочава са оптужбама за крађу интелектуалне својине. С тим у вези, сарадња са Кином у области високе технологије може узроковати и утемељене страхове. Међутим, руски и страни стручњаци се слажу да је за више од једне деценије Кина достигла квалитативни пробој у истраживању космоса и данас је мало инфериорна у односу на Русију.
Кинески космички програм покренут је 1956. године. Скоро 20 година, кинески научници нису успели да постигну било какав озбиљан успех. Године 1976. Кина је успела да враћа сателите на Земљу. Верује се да је Кина до сада постала трећа космичка сила.
Међутим, космичка индустрија Кине направила је истинску научну и технолошку револуцију пре 10-15 година. 2003. године Пекинг је успешно лансирао прву мануелну космичку летелицу „Шенчоу“, а од 2007. године почео је истраживати површину Месеца, шаљући роботе „Чанг“ на природни сателит Земље.
У 2011. години, Кина је послала своју прву орбиталну станицу и превазишла Сједињене Државе у броју космичких лансирања. До 2022. године Пекинг намерава да доврши станицу, а у септембру 2017. планира да лансира најновију ракету „Лонг Марч 5“ како би послао луноход „Чанг 5“.
Достигнућа кинеских научника заснована су на разради совјетске и америчке технологије. На пример, „Шензоу“ је урађен на принципу „Сојуза“ совјетског космичког брода, а „Чанг“ на принципу совјетске машине „Луна“. Међутим, Кина и одступа од преузимања страних модела и технологија.
Прагматично интересовање
Шеф Института космичке политике Иван Мојсјејев је рекао да ће руско-кинески споразум о сарадњи свакако донети корист обема земљама.
„Не бих преценио значај будућег споразума. Међутим, без икакве сумње, ми ћемо видети нову рунду сарадње и приближавања интереса наших земаља“, рекао је Мојсјејев.
По његовом мишљењу, сарадња између Русије и Кине ће бити прагматична. Сфера интеракције ће се односити на снабдевање космичке технологије, инвестиција и научних истраживања.
Међутим, Кина и Русија неће интегрисати националне космичке програме.
„САД су прекинуле испоруку чипова и друге сложене опреме, а Кина нам ту може помоћи. С друге стране, интерес Пекинга према Русији првенствено се фокусира на познате моторе РД-181. Такође, мислим да Москва неће преносити технологију своје производње“, додао је Мојсјејев.
„Верујем да Русија очекује да ће привући кинески новац у космичку индустрију. Кина је и даље заинтересована за технологију и настоји да ојача своју фундаменталну науку. Руска конструкторска школа и сарадња са нама може дати пуно Кини“, рекао је шеф Института космичке политике.
Извор: Восток