Док на стотине миграната спавају у сенци високих зграда у центру Брисела, престоници Европске уније, расту страхови да би у том граду могла да настане нова мигрантска „џунгла“, налик оној у некадашњем избегличком кампу у француском Калеу, наводи АФП.
Сваке ноћи, млади мигранти, углавном Суданци и Еритрејци, заузимају парк Максимилијен, зелену површину недалеко од једне железничке станице, само неколико блокова од места где ноћу свој занат обављају проститутке, а наркомани су у потрази за следећом дозом дроге, преноси француска агенција.
Као и у Калеу, и овде највећи број миграната сања о томе да доспе у Велику Британију.
Ти млади људи, окупљени тек три километра од седишта ЕУ, прешли су дуг и опасан пут – преко Северне Африке, Медитерана, а затим и кроз полицијске провере широм јужне Европе, наводи АФП.
За 25-годишњег Суданца Адама, нови живот у Бриселу био би сасвим добра алтернатива оном у Лондону.
Напустивши своју домовину, Адам је шест месеци чекао у Либији.
„Ово је претешко. Желим заштиту владе (у Белгији). Сан је могуће остварити овде“, рекао је он.
Међутим, тешкоће илегалних миграната као што је Адам ублажавају само напори активиста и хуманитарних организација, јер белгијске власти не желе да учествују ни у евентуалном привременом решењу за ове људе, за које кажу да су искључиво заинтересовани да стигну у Велику Британију.
Тео Франкен, заменик министра за питање имиграција, изјавио је да нема потребе за прихватањем „илегалаца“ који „не желе азил у Белгији“.
Над главом миграната виси и Даблински споразум, по којем тражиоци азила пријаве морају да поднесу у држави чланици ЕУ на чије тло прво ступе.
Због тога би Адам и већина његових пријатеља из парка у било ком тренутку могли да буду враћени у Италију, мада белгијске власти још нису предузимале такве потезе, наводи АФП.
Танјуг