Сведок оптужбе Лука Бркићје, на поновљеном хашком процесу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију оптуженим за злочине у Хрватској и БиХ, рекао да су српске снаге у нападу на село Шкабрња код Задра у јесен 1991. користиле хрватске цивиле као живи штит.
Бркић је изјавио и да су током напада 18. и 19. новембра 1991. били убијени многи мештани, међу којима су били његови „стриц и стрина и суседи“.
У главном исказу, сведок, који је био припадник локалне сеоске страже, рекао је да су га ЈНА и српске снаге заробиле и, с другим мештанима, истуриле испред својих тенкова који су напредовали ка центру села и отварали ватру на цивилне објекте, укључујући школу.
Бркић је, потом, био пребачен у затворе у Бенковцу и у Книну, где је, како је посведочио, с осталим заробљеницима био малтретиран. У мају 1992. био је ослобођен у размени заробљеника.
У конфузном исказу, Бркић је у више наврата различито идентификовао учеснике у нападу на Шкабрњу.
Док су га испитивали тужиоци, тврдио је да су у нападу учествовале ЈНА, „бели орлови“ и припадници милиције САО Крајине, чије је амблеме видео.
Према оптужници, милицију САО Крајине и паравојне формације тада су контролисали челник Службе државне безбедности (СДБ) Србије, првооптужени Станишић и њен оперативац на терену, другооптужени Симатовић.
Одговарајући на питања бранилаца Станишића и Симатовића, Бркић је, међутим, рекао да је ознаке милиције САО Крајине видео тек у затворима у Бенковцу и Книну, а не у Шкабрњи. Потврдио је да је у Шкабрњи видео само припаднике ЈНА и „белих орлова“.
Симатовићев бранилац Михајло Бакрач рекао је потом да је сведок заправо видео припаднике 63. падобранске бригаде ЈНА из Ниша, а не „беле орлове“.
Адвокат Бакрач приказао је Бркићу амблем те бригаде, а сведок је прокоментарисао да је онај који је видео у Шкабрњи био „сличан, али мало другачији“.
Бркић је конфузно сведочио и о томе да ли је и где видео Капетана Драгана, који је, по оптужници, био вођа српских снага под контролом Станишића и Симатовића.
Сведок је прво тврдио да је Капетана Драгана видео током напада на Шкабрњу, а затим се исправио да је то био капетан ЈНА Зоран Јанковић и да је Капетана Драгана видео у затвору у Книну.
При том исказу остао је и после тврдње браниоца Бакрача да никада није видео Капетана Драгана и да га је погрешно описао као „витког и високог“, док је Капетан Драган „изразито низак“.
На питање адвоката зашто Капетана Драгана није поменуо ни у једној од ранијих изјава Хашком трибуналу, Бркић је узвратио да јесте, али да не зна зашто то није било записано.
Током унакрсног испитивања, Бркић је потврдио и да је испред тенка ЈНА, током напада на Шкабрњу, стао по наређењу једног војника, али да га је капетан Јанковић убрзо позвао да се повуче иза тенка, рекавши му: „Стани ту, убиће те твоји“.
Исказ о злочинима у Шкабрњи данас је, после Бркића, дао један заштићени сведок оптужбе.
Суђење Станишићу и Симатовићу у Хагу биће настављено у уторак, 5. септембра.
Ратног шефа СДБ Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.
Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења „удруженог злочиначког подухвата“, чији је циљ било „трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације“. На челу је, по тужиоцима, био тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.
После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.
Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.
Поновљени процес почео је 13. јуна, а до сада је саслушано 10 сведока оптужбе.
Првооптужени Станишић не присуствује суђењу у Хагу, зато што га је расправно веће пустило на привремену слободу до 27. септембра.
РТС/БЕТА