У данашњем Пионирском парку, преко пута Народне скупштине у Београду, деценијама стоји усамљени и наизглед урушени споменик. Само упућенији знају да ово није тек обична гомила камења, већ траг српске историје невероватне вредности – осматрачница са Кајмакчалана, неми подсетник на цену која је плаћена за слободу нашег народа.
Мало је битки које су тако снажно утицале, не толико на исход, колико на морал и стање српске војске у Првом светском рату, као што је то била битка на Кајмакчалану. И данас, када се обележава 100 година од овог судбоносног сукоба на далекој граници Грчке и Македоније, историчари говоре о њеном значају и чињеници да је реч о првој победи српске војске после повлачења преко Албаније.
Место сукоба Бугари су звали Борисов град – неосвојиво место. Тако је и било до доласка српске војске…
Освајање Капије слободе
Осамнаест дугих септембарских дана 1916. године српски војници су покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара. Осамнаест дана су Бугари, уз велике губитке и проблеме одолевали.
За Србе, битка је била почетак повратка кући. После дуге и у историји незапамћене голготе преко Албаније која је Србију стајала небројано живота, Кајмакчалан је постао место које се не сме изгубити јер ће се тако, симболично, изгубити и свака шанса за повратак у домовину. Тако је и настао наш назив за ово место – Капије слободе – место на коме су српски војници први пут после две године расејања поново закорачили у своју земљу.
После осамнаест дана крваве борбе, 30. септембра 1916. године на врху Свети Илија, на 2.524 метара надморске висине, коначно се вијорила српска застава.
Како би победа заувек остала упамћена, српска врховна команда је одлучила да врх Кајмакчалана – осматрачницу српских трупа, понесе са собом у домовину. Након победоносног повратка у земљу, она је постављена у близини двора, у данашњем Пионирском парку.
Тако бар прича каже…
„Гомила камења“ у Пионирском парку
Камење од кога је била сачињена осматрачница на Кајмакчалану је сакупљено и воловским колима пренето у Београд где је поново састављено.Међутим, у годинама које су уследиле нашли су се и они који су оспорили аутентичност ове композиције иако ја чврсто верујем да је реч о оригиналу. Један од разлога због кога се оспорава је чињеница да је пре Другог светског рата Пионирски парк био простор затворен за јавност у склопу дворске баште – објашњава за Дневно.рс Неда Ковачевић, добар познавалац споменика и престоничких прича.
Званично, осматрачница је у Београд стигла 1918. године, у време када је и српска војска победоносно умарширала у престоницу. Испред споменика данас се налазе имена свих генерала српске војске, заслужних за велику победу у Првом светском рату.
“ Табле са именима и ликовима генерала су постављене много касније. Било је то 1988. године након чега је ово и званично постао споменик“, каже Неда Ковачевић и додаје да је свакако реч о изузетно вредном трагу историје, иако његова аутентичност није потврђена „100 посто“.
Битка на Кајмакчалану била је први корак ка великом повратку српске војске. Након ње, савезници су добили доказ да на Србију још увек могу да рачунају. Непријатељи су схватили да Солунски фронт није тек споредно ратиште и да ће се управо на њему одлучивати судбина Првог светског рата. Свет је видео да се Срби враћају кући!
Зато, када данас прођете поред овог места у Пионирском парку, застаните на тренутак. Био ово оригинал или само реплика историјске осматрачнице, ипак је добро погледајте – она је неми подсетник на цену која је плаћена за слободу српског народа.
Извор: dnevno.rs
http://www.nacionalist.rs