Под налетом шиптарских сепаратиста готово сви Срби из плодне метохијске котлине протерани су 1999. године са својих огњишта, неки су се скрасили на северу Косова, неки широм Србије, а многи по белом свету, од Америке до Аустралије…
У српским селима остале су запарложене и узурпиране њиве, порушене куће и цркве које су додтно страдале у мартовском погрому 2004. године.
Једна од цркава која је у марту 2004. преживела дивљање разуздане албанске руље, која је уништавала све српско, чак и гробља, је црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у селу Кош(општина Исток) у које се вратило десетак српских породица одлучних да, упркос свим претњама и похарама комшија Албанаца, више не одлазе и остану на својим огњиштима…
Упорни житељи Коша ових дана отишли су и „корак даље“ одлуком да реновирају и потпуно обнове своју цркву…Благослов су одмах добили и од владике Теодосија, а радови су у пуном јеку…
Један од покретача иницијативе и учесник обнове Радован Поповић каже да су преко друштвених мрежа идеју одмах здушно прихватили и својим прилозима подржали и бројни Кошани расути широм света, али и комшије из околних метохијских села: Тучепа, Биче, Осојана, Градца, Жача, Шаљиновице… У овим селима постоје цркве, неке су новије и веће од цркве у Кошу, али Пресвета Богородица, кажу, има посебан значај…
Помоћ браће из суседних села
„Можда ће нам и зафалити пара, али не сумњамо да ћемо до четвртог децембра, до сеоске славе, све како смо и замислили и завршити.Упорни су и одлучни моји Кошани, како они који су се вратили тако и они који су далеко од Метохије, али свој родни крај носе у срцу и души…Велику захвалност дугујемо и свим нашим комшијама и браћи из суседних метохијских села“, истиче Поповић.
vesti-online.com