То се зове вриштеће лицемерје: сав „демократски“ свет згрожен је севернокорејском нуклеарном пробом; Вашингтон је подигао сву своју пропаганду, јер је Северна Кореја, на територији своје земље, испробала хидрогенску бомбу; наследник мајора совјетске армије Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун је, диктирају, лице зла. И тако редом, знате, уосталом, како иде та спирала лажи.
То раде они – са мотором те машине у Вашингтону – баш они, који су милитаризовали планету, изградили око 1000 војних база ван своје територије, након другог рата окупирали десетине држава, уништили таман толико, побили стотине хиљада цивила, стигнувши у томе и до наших крајева, а што се тиче нуклеарног наоружања – сами започели ту канибалистичку трку, опаливши, попут хица на почетку спринта, две атомске бомбе, у Хирошими и Нагасакију, када су побили више од стотину хиљада људи, у пар дана.
Кажу на ЦНН-у и то да је ова нуклеарка из Пјонгјанга пет пута снажнија од оне из Хирошиме, таман колико пута су јој више медијске пажње посветили од оних, својих, у свих ових претходних седам деценија од када су бачене.
Нема везе што ова није убила никог, а она спржила све пред собом: од пацова у канализацији, до детета у пеленама.
То раде они, Амери, који су педесетих година прошлог века, током рата на корејском полуострву, на простор Северне Кореје, пазите сада, бацили више од 600.000 тона бомби и више од 30.000 тона напалма!
Поређења ради: током читавог Другог рата на простору целог Пацифика бачено је мање бомби. Е, ти, баш ти, нас сада упозоравају да смо на ивици катаклизме.
Од стране кога? Сјеверне Кореје, која нема војну базу ван своје територије; која не ратује; која не „демократизује“ Авганистане, Либије, Ираке, Сирије, нас; која не убија цивиле по планети; која никада није убила нити једног јединог човека нуклеарним наоружањем; која, речју, не дира никог!
Али – и због тога ова лицемјерна драма „моралних фундаменталиста“ – Северна Кореја жели да буде суверена и своја. То је смртни грех и јерес за који се губи глава и разарају државе и народи. Одлично зна Пјонгјанг да си без нуклеарног наоружања – ако неси превише велик – само плен и да ће ти судбина највероватније бити као Муамеру Гадафију од Либије. Да је имао атомску бомбу, Триполи и све око њега данас не би било уништено, а Пуковник би био жив и здрав.
Зато – ако већ не можемо зауставити нуклеарно наоружавање; а морали би – онда постаје разумљива, ако не и симпатична, чињеница да такву врсту оружја немају само они који шире пакао рата по свијету – Вашингон и НАТО – већи и они који нијесу дио те дружине геополитичког зла, трудећи се да се, како знају и умију, од туђе атомске бомбе спасу – својом.
Марко Милачић