Срамну таблу из Јасеновца селе у Новску

Табла са усташким поздравом „За дом спремни“ биће највероватније премештена, како пишу овдашњи медији, из Јасеновца у десет километара удаљену Новску. Усташки поздрав на ХОС-овој плочи остао би и даље, а један од предлога је да у Јасеновцу, као и у Вуковару, буду забрањена истицања свих ознака које алудирају на прошлост, па тако и црвене звезде.

 

Спорења око табле остају и даље, а хрватска влада не жели да предузме ниједан енергичнији корак док комисија за суочавање са историјом не заврши рад, а то би требало да се деси у марту следеће године. Након тога би се ишло у законско регулисање истицања усташких симбола, па тако и поздрава „За дом спремни“. Међутим, притисци на Пленковићеву владу од стране екстремне деснице све су јачи, док правих одговора на то нема. Истиче и стрпљење српске заједнице у Хрватској која је стално под притиском, можда у последње време и већим и јачим него икада.

Одлука о табли требало би да буде донесена у наредне две недеље, па ако буде пресељена у суседну Новску злогласни усташки поздрав поново ће бити крајње близу јасеновачког логора у којем су усташе немилосрдно убијале недужне људе – Србе, Јевреје, Роме…

У Хрватској истовремено и даље траје јалова расправа да ли је „За дом спремни“ усташки или „стари хрватски“ поздрав, што земљу све више укопава у прошлост. Свако мало се јављају политичари који бране употребу усташког поздрава под којим су убијани људи и почињени стравични злочини.

Томе се придружују и многи из цркве, па је тако јуче фра Божо Норац Клајо око 2.000 верника поздравио са „Хваљен Исус и за дом спремни“. Црквени скуп организован је крај такозване Хусине јаме између Сиња и Ливна, где се догодио злочин након Другог светског рата, а пред војним ординаријем др Јуром Богданом фра Божо Норац Клајо тврдио је да је реч о два стара хришћанска поздрава.

„То су добронамерни, људски, хришћански поздрави у којима нема ни капи мржње ни освете и речи из тог поздрава нису уперене против било кога. Ослободимо се више тих намета са истока које су нам наметнули они који су желели да нас униште.“

Есктремни десничари галаме, вређају, шире мржњу и остају без санкција којима су подвргнути сви други који су на друштвеним мрежама упутили премијеру Андреју Пленковићу далеко бенигније претње.

Колико год се неки труде, попут Пленковића, да умање значај и утицај крајње деснице, она је данас јача него икада. И присутнија на политичкој сцени и у медијима, а правог одговора на сејање мржње нема ни од коалиције на власти, ни од опозиције из редова социјалдемократа. Увек све завршава компромисима на којима политичке бодове добија десница, а земља све брже иде у слепу улицу из које ће се тешко наћи излаз.