Исламска декларација Алије Изетбеговића, муџахедини у редовима тзв. Армије БиХ, ритуална убиства Хрвата и Срба током рата у БиХ, терористички напади у Средњој Босни касних деведесетих, случајеви попут Јашаревића и Боснића, одласци бх. џихадиста у Сирију те правосудне фарсе и апсурдне казне за домаће „ратнике“, довољно говоре о томе да БиХ јесте седиште модерног џихадизма, а питање је до кад ће Европа толерисати такву БиХ која све више сличи на султанат везира Изетбеговића, пише Дневник.ба.
Иако већ годинама бројни европски званичници и институције упозоравају како БиХ постаје упориште радикалног ислама и рај џихадистима, политичко, медијско и друштвено Сарајево такве процене назива „непријатељским“ и „наставком агресије на БиХ другим средствима“.
Упозорења о радикалном исламу – „наставак агресије“
Недавно је чешки председник Милош Земан истакао како би БиХ, након ИСИЛ-овог пораза у Сирији, могла постати база џихадистима, потом председница суседне Републике Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, те аустријски министар вањских послова, Себастиан Курц који је оценио како се ислам у БиХ радикализује те да се „женама у Сарајеву плаћа да се покрију“.
Након што је Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ и председник СДА, изјаве колега из Европе оценио неутемељитим, далеко од стварности, настављена је полемика с Мирославом Туђманом, поводом његове нове књиге „Друга страна Рубикона: Политичка стратегија Алија Изетбеговића“. Туђман је Алију Изетбеговића назвао зачетником исламског тероризма у овом делу Европе, а Бакир Изетбеговић одговорио како је „Хрватска извршила агресију на БиХ“.
Међутим, док Изетбеговић европске колеге и бх. јавности уверава како у БиХ никада није постојао радикални, него искључиво, европски ислам, чињенице неумољиво говоре супротно.
Светски медији већ низ година БиХ третирају као „колевку модерног џихадизма“, а недавно је и Стејт Департмент објавио како у БиХ живи велики број исламских фундаменталиста те да је Сарајево град високог ризика.
СДА се никад није оградила од селефизмаМеђутим, бошњачко- муслиманска политичка и друштвена елита, „практиканте“ радикалног ислама, њихов број, друштвени и верски утицај те на концу њихова дела, углавном у јавностима или негира или релативизује, али у стварности се никада нису оградили од селефистичког покрета у БиХ.
Правосуђе у БиХ које је под изравним утицајем Изетбеговићеве СДА, наводи како су у последње три године, односно, од 2014. до данас, за тероризам и прикључивање ИСИЛ-у одговарале 23 особе, а затворска казна укупно износила је 50 година. Министарство безбједности БиХ наводи податке како број бх. џихадиста с 226 смањен на 115. Додају и како се у БиХ вратило 50-ак ИСИЛ-ових бораца, а на сиријским ратиштима погинуло њих 46.
Суд БиХ бх. џихадистима нуди новчане нагодбе
Иако Изетбеговић, бошњачка елита и правосудни и обавештајни сектор у БиХ из дана у дан наводе како се „спрема обрачун с тероризмом“ и најављују „нове оптужнице за домаће ИСИЛ-овце“, Суд БиХ у кривичним поступцима против бх. џихадиста углавном понуди – новчану нагодбу. Актуелни пример тог јест и поступак против Османа Абдулазиза Кекића који је негирао кривицу за ратовање у Сирију на страни ИСИЛ-а, тврдио да је тамо ишао туристички, а конзулат БиХ у Турској му је омогућио прелазак преко турско-сиријске границе.
Највећу затворску казну у посљедње три године добио је Мехмед Тутмић, четири године за придруживање ИСИЛ-овим паравојним формацијама, Мирел Карајић је добио годину дана затворске казне, а Неџад Мујић, једна од финансијера одлазака у Сирију, такођер годину дана затворске казне. Ибрахим Делић, један од бх.џихадиста којим се судило пред домаћим правосуђем казао је како је у Сирију отишао “ујединити Босанце који су се борили против режима председника Асада“. Управо је Бакир Изетбеговић, у загребачком Глобусу, такво објашњење понудио говорећи о Бошњацима из БиХ који су отишли ратовати на страни ИСИЛ-а у Сирију.
Непостојећи обрачун Исламске заједнице с параџемтима
СДА и Исламска заједница у БиХ никада се нису отворено и озбиљно супротставили и обрачунули с радикалним групама, па је тако проблем параџемата, који је у првом реду био проблем једне верске организације, постао и проблем БиХ, а Декларација о осуди тероризма који су потписали бошњачко-муслимански лидери, од Изетбеговића, реиса Кавазовића, тек документ који ништа не значи.
Убрзо након тога, помпозно најављени обрачун с параџематима и њиховим параџематлијама, преко ноћи је заборављен , а број одлазака у Сирију се повећао. За то време реис Кавазовић дочекивао је муџахедине у свом кабинету, попут Абу Хамзе,’текбирао’ на скуповима подршке сиријском народу у Сарајеву и недавно закључио како је „геноцид над Бошњацима почео с причом о цвјетању фундаментализма“. У међувремену је Изетбеговић у Ирану посјетио обитељи погинулих муџахедина у БиХ. Шемусудин Мехмедовић, пак, био је омиљени кум муџахединима у БиХ за време рата.
Бројни терористички напади, смрт чак деветоро Хрвата у Травнику, убиства полицајаца и повратника у Травнику и Бугојну, минирање тек обновљених цркава и звоника, застрашивање и претње, дуги су низ година у том крају БиХ, били свакодневица. Још никада нитко није одговарао за убојства Анте Ваљана, Перице Билића, Јозе Леутара, Јозе Кафадара и других који су били директне жртве исламског тероризма.
Седма муслиманска бригада тзв. Армије БиХ, уписана је златним словима у историју обране Босне, говорио је Алија Изетбеговић на фамозном постројавању муџахедина 1995. у Зеници.
И заиста јест, цвијет тзв. Армије БиХ покорио је Средњу Босну и шири потез око река Лашве и Босне. На састанку, 1992. формиран је МОС на челу с Ибрахимом Пурићем у Мехурићу код Травника, након тога у Зеници, Новом Травнику, Високом, Витезу и Бугојну.
Седма муслиманска била је састављена од хиљада муџахединских бораца из страних земаља, а ратовање руковођено литературом „Упуте муслиманском борцу“ чији је аутор хафиз Хасан Макић.
„Упуте муслиманском борцу“ хафиза Макића објављене су у Зеници 1993. у издању канцеларије мешихата Исламске заједнице БиХ, а први тираж им је био 50 хиљада примера.
Кроз суре и ајете К’урана, позивало се на свету борбу на Аллаховом путу. Управо су борци, Седме муслиманске бригаде тзв. Армије БиХ, којој су се све више и више придруживали тадашњи босански Муслимани, починили стравичне злочине над Хрватима и Србима у Средњој Босни.
Њихов почасни командант био је Алија Изетбеговић који им се те 1995. захвалио на огромном доприносу за ослобађање Босне, а они му пјесмом захваљивали „Ми смо војска Аллахова“.
Први муџахедински камп у БиХ био је у засеоку Орашац изнад Мехурића где и данас постоји зграда троспратница коју су изградили почетком 1992. за потребе смјештаја страних ратника. На Орашцу је први пут у БиХ ритуално одрубљена глава српском цивилу Драгољубу Поповићу, убијено је неколико Хрвата, но до данас њихова тијела нису пронађена.
Потез хрватских села уз реку Билу код Травника је за време рата нестао, припадници Седме муслиманске своје су ратне акције почињали и завршавали ‘текбирима’ и покличем „Аллаху Екбер“ у тим крајевима. Од Дусине код Зенице, Кисељака код Жепча, Ћукала, Милетића, Бајковића, Бикоша где су стрељали хрватске цивиле, Ростова, Силоса код Бусоваче, Гуче Горе где је проучен езан на олтару фрањевачког самостана, па све до појединачних напада на преостало хрватско становништво у долини Лашве.
Цркве, надгробни споменици, звоници и сва архитектура хришћанске традиције, оштећена је, уништена и девастирана.
Био је то покушај, системске исламизације одређеног подручја у БиХ, баш како је то сам Алија Изетбеговић, врховни комнадант тзв. Армије БиХ у својој Исламској декларацији и записао.
БиХ – султанат везира Изетбеговића
Међутим, докле год бошњачко-муслиманска елита и политичко Сарајево, буду оправдавали, негирали и релативизирали чињенице о присутности селефија у БиХ, радикализацији ислама те се наивно бранили аругментима о „геноциду и агресији на БиХ“ и док су им политички наративи у својству стварања „муслиманије“ у ФБиХ, питање је до кад ће Европа имати стрпљења с БиХ која све више сличи на “султанат везира Изетбеговића“.
Дневник.ба