Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је на Бледу, у Словенији, да се није много одмакло у решавању питања разграничења с Хрватском и да се Србија више залаже за решавање проблема отворено и дијалогом него за арбитражу.
„Нисмо даље одмакли од констатовања да нема договора“, изјавио је Дачић новинарима на маргинама Бледског стратешког форума.
Дачић је рекао да Србија има један приступ решавању проблема, да граница иде средином реке, а Хрватска други, катастарски приступ.
Ако не буде постигнут компромис, Дачић је рекао да ће се вероватно тражити да се иде на арбитражу.
„Нисмо се никад изјашањвали да се иде на арбитражу. Ми желимо да се ти проблеми реше непосредно“, казао је Дачић.
Према његовим речима, за решавање разграничења није било много заинтересованости Хрватске, која, како је додао, још није именовала представнике у радним групама за решавање билатералних отворених питања.
Дачић је, ипак, оценио да је добро да предсеник Србије Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић имају комуникацију и да ће бити састанака, додајући да је и он разговарао с хрватском колегиницом Маријом Пејчиновић Бурић и да су се сусрели и премијери Ана Брнабић и Андреј Пленковић.
„Не треба само говорити, треба радити на решавању проблема“, рекао је Дачић. „Треба да покажемо да нешто можемо да урадимо и без уплива са стране“, додао је шеф српске дипломатије.
Поводом арбитражног спора Хрватске и Словеније, Дачић је рекао да не жели да „улази у то ко је у праву а ко није“.
„Вероватно ако је неко ушао у арбитражу треба да поштује одлуке арбитраже ако је све обављено онако како је било предвиђено“, рекао је Дачић.
Поводом недавног паљења листа српске националне мањине у агребу, Дачић је рекао да треба смиривати ситуацију, а не „подгревати је“, истакавши да су „односи Србије и Хрватске кључни за односе у региону“.
Током стратешког форума на Бледу одржан је и састанак министара спољних послова земаља Процеса сарадње у југоисточној Европи, на којем учесници, како је рекао Дачић, нису успели да се договоре о следећем председавајућем тој организацији.
Дачић је рекао да су сви из региона осим Приштине подржали кандидатуру Београда да буде седиште Секретаријата транспортне заједнице југоисточне Европе.
Дачић је додао и да је почео рад Фонда за Западни Балкан, у којем ће свака земља учествовати са по 30.000 евра годишње.
Говорећи о процесу проширења Европске уније, он је оценио да је улазак земаља Западног Балкана добар и за ЕУ јер у време Брегзита, мигрантске кризе и терористичких претњи, доприноси консолидацији европске идеје а представља и фактор смиривања тензија у региону.