Славећи српског војника као симбол победе у Великом рату, ваља напоменути да су бројни примери херојстава и у другим савезничким армијама. За ту прилику, чисто родољубиво одабрах да се подсетимо славног француског пилота Петра Мариновића, гле чуда – Србина.
Иако рођени Парижанин, Петар је српског порекла, што је по презимену одмах и јасно. Његов отац, Велизар, син је Јована Мариновића, првог српског дипломате у Француској. Још занимиљивија чињеница из Петровог родослова је та да је он праунук великог добротвора и задужбинара капетан Мише Анастасијевића, чијом ћерком је био ожењен његов деда, поменути Јован Мариновић.
Детињство и момачке дане Петар проводи у Француској. Као веома младог затиче га Велики рат. Године 1916. добровољно се пријављује у француску коњицу, која, због развоја ситуације на западном фронту, није имала пуно „посла“.
Врела српска крв му није дала мира па се исте те године пријављује на конкурс за авијацијску обуку, коју завршава са запаженим успехом, након чега бива послат на акробацијску обуку и школу гађања. Након усвојених вештина борбеног летења и завршетка пилотске школе, због краће болести одсуствује са фронта два месеца. Одмах по оздрављењу распоређен је у „јединицу за заштиту“ под бројем 94.
О свим ваздушним успесима младог Пјера (како су га Французи звали) причало се много тих дана. Потврде тих прича стизале су у виду муњевитог војног напредовања и чинова које је мењао готово свакодневно, а све по заслузи. Пред крај рата, 1918. године, добио је и титулу „АС“, поставши најмлађи „АС“ француског ваздухопловства. Поред овог звања, одликован је и орденом Витеза Легије части, Војном медаљом и Ратним крстом са 14 палми, као пилот са највише ваздушних победа у својој ескадрили. Када је 2. септембра 1919. године организован аеромитинг на аеродрому д` Еверијер у Бриселу, Петар је одређен за летачки програм.
Иако је био врсни акробата, на висини од 250 метара отказао му је мотор и његова се „Господарица смрти“, како је звао свој ваздухоплов, суновратила на земљу уз страховиту експлозију.
Имао је свега 21 годину.
Петар је уз највише војне и државне почасти сахрањен на париском гробљу Пер Лашез, уз великане попут Балзака, Пруста, Оскара Вајлда и друге. Најмлађи ас француске авијације, мало познати Србин и херој, својим кратким и бурним животом, уклопио се у мозаик српских великана који су много дали за истину и правду, а који су готово потпуно ишчезли из колективног памћења.
Редови које сте управо прочитали су својеврсна помен-читуља овом великану.
Нека му је вечно плаво небо!
Бошко Козарски
Ало