На гробљу Баре у Сарајеву, на хиљаде споменика постављене су налепнице са упозорењима да сродници већ годинама не плаћају накнаде за одржавање гробног места и да би то требало што пре да учине.
Многи се оправдано питају – да ли је овај потез само упозорење неуредним платишама?
У подножју брда Хум својих пет-шест квадрата под земљом, Сарајлије су „проналазиле“, још од средине прошлог вијека. Под истим условима – православци и католици, муслимани, Јевреји, еванђелисти, адвентисти, атеисти… И нико им те „подземне квадрате“ никада није одузимао. Није чак ни покушавао! Али, комадићи папира залепљени на споменицима, озбиљно прете – да ће и то у Сарајеву да се деси – уколико „неплатише“ обавезе не измире! Пребројала је Управа гробља око 12.000 неплатиша или готово петину постојећих гробних места за које дуже од деценију, сродници нису измирили обавезу за одржавање. 4.000 споменика већ су „украсили“ упозорењима! И остале ће, најављују, врло брзо!
Асмир Хоџић, извршни директор предузећа „Покоп“, каже да ће се највероватније десити да „онај један део који се не јави“ да ће бити ексхумиран. Додаје, да се то не зна да ли ће бити „2018. ни 2020. већ, евентуално ако се укаже нека потреба да се ексхумира, а нама то закон дозвољава, односно одлука града Сарајева.
Спорну одлуку сарајевске власти изгласале су 2010. године, у време док је Кантоналном Владом управљао Бесим Мехмедић – и некако истовремено када је на Барама понестајало слободних гробних места. У њој перфидно и до детаља разрађен процес ексхумације из како кажу „напуштених“ гробница. Ни речи, нити алтернативе међутим, за ратно и поратно српско сарајевско „бескуће“, за пострадале целе породице или широм света протеране сроднике давно упокојених! Па иако управа „Покопа“ о националној структури „напуштених“ гробница не жели да говори, уверили смо се много их је на православној парцели. Али, зато Управа, Мехмедићево „штиво“ радо цитира.
“ Каже 10 година ко не одржава своје гробно место да се врши ексхумација и да иде у заједничку гробницу, ако се опет некад неко појави у заједничкој гробници има под којом је шифром заведено – тако да се увек може укопати на гробном месту у редовном укопу“ – каже Хоџић!
Булдожери над српским гробовима, слика је већ виђена у Хрватској или у деловима Космета! Хоће ли њиховим стопама и град на обалама Миљацке?
Душан Шеховац, из ДИС-а, сматра да је то потреба да се Сарајево „очисти“ од свих знакова других народа који су живели на овим просторима.
Без обзира на стварне или скривене намјере, у Јеврејској заједници сумњају да ће Сарајево и његова власт ићи тако далеко и прекопавати гробове.
Јакоб Финци каже да мисли да до тога неће доћи, јер је довољно што се ексхумирају жртве последњег рата.
Сарајево је ексхумацију жртава последњег рата са своје калдрме, одавно зауставило! А да ли ће булдожере умјесто Казана, депоније, Алипашиног моста… преусмјерити на гробље Баре!? И хоће ли давно упокојени постати „безгробна“ браћа у рату убијених? Одговор зна само Сарајево.
РТРС