Политички аналитичар из Босне и Херцеговине и познати стручњак за безбедност Џевад Галијашевић дао је интервју српској редакцији агенције News Front. У интервјуу Галијашевић се осврнуо на недавне изјаве европских званичника да би Босна и Херцеговина могла постати терористичка база у Европи. Он је говорио и о стању у самој БиХ а осврнуо се и на дешавања на Блиском истоку.
Задње време се из Европске уније често чује нека врста забринутости у вези Босне и Херцеговине. Огласили су се Себастиан Круц, Милош Земан и остали, њихове изјаве су раширене у медијима. Шта Ви мислите, зашто се толика пажња посвећује ситуацији у тој земљи, да ли се у Европи осећа евентуална претња?
Наравно да су у Европској уније, ту пре свега мислим на «главне» (Немачку, Велику Британију) одлично упознати са ситуацијом у Босни и Херцеговини. Сада Европљани имају најмање два разлога да указују на проблеме. Једно јесте уплашеност за безбедност: чињеница је да ова мрежа која је направљена у БиХ превазилази значај БиХ и на крају није ни прављена због БиХ него да би искористила БиХ за нападе на Европу. Једина нова чињеница која је подстакла те дипломате да поново укажу на тај проблем и да то ураде снажно је заокрет који је Турска направила према Русији. Али, без обрзира на разлоге зашто то Европа ради, чињеница је да је мрежа у БиХ прављена у рату на тешким ратним злочинама који су подразумевали одсецање глава. Дакле, да, ово је велики проблем, Европа до сада није реаговала на акције ових исламиста. Ево сада реагује и то је добра вест, боље икада него никада.
У Босни постоје цела насеља која су у потпуности муслиманска и где се примењује Шеријат. Како та насеља изгледају и функционишу и да ли цивилне власти имају тамо икакву контролу?
У БиХ има најмање 64 таквих насеља која су потпуно отцепљена од политичкиг система. Тамо се не спроводи образовање по закону БиХ, тамо се отворено спроводи полигамија и тако даље. Екстремисти бирају места која имају неприступачне путеве до себи купују куће од оних који су током рата истерани из њих и нису се вратила, добијају то врло јефтино. И у тим насељама они промовишу најрадикалнију интерпретацију ислама. Због тога су та насеља проглашена «паралелним џематима». Многе те верске заједнице, џемати су прихватили да буду део Исламске заједнице БиХ, али 22 таква пара-џемата нису прихватила и даље настављају да делују са екстремистичких позиција и да промовишу свети џихад и тако даље. Управо радикални исламисти су одлазили на светска ратишта и Ирак, Сирију, Авганистан, својевремено и на Косово. Дакле, управо они представљају својевсртсне антиуставне базе у којима врше борбене и неборбене активности. Од 1996. сви напади, а нарочито 11. Септембар 2001, Шпанска железничка станица а и ови напади у Бриселу, Немачкој, Француској, Лондону, Санкт Петербургу – увек су имали траг, као са случајем Шарли Ебдоа, муниције, или наоружања, или су директно учествовала лица из БиХ.
Овог лета је Исламска држава упутила отворено писмо немуслиманима на Балкану где се спомењују и дешавања 90-х година. Колико се осећа та претња?
У организационом смислу, преко 90-х и после, исламисти из БиХ припадају терористичкој организацији Ал Каида и њеним војним формацијама. Ал Каида је овде 90-х година правила своју инфранструктуру, врло често уз помоћ и са знањем западних тајних служби. Та инфраструктура је искоришћена у одласцима на ратишта у Сирију, и босански муслимани су отишли углавном у Нусра-фронт који је тада припадао Ал каиди и био њено војно крило. Један изузетак је да 24 бораца могу се повезати директно са «исламском државом». Ал Каида је класична терористичка организација која у БиХ има своје ћелије, те ћелије су и ове вехабистске базе. «Исламска држава» има своје симпатезере у БиХ али нема своје структуре, своје организације. То је у БиХ практично само магловита идеја и ништа више. Радикални исламисти у БиХ подржавају идеју изградње исламског друштва, и то је једина заједничка ствар. Дакле, ова терористичка структура је прављена са стране Ал Каиде и ту су западне земље (Британци, Французи, Американци) урадили највећи део посла, они су помагали, са њуховим знањем се користи та структура. И зато немамо притисак на ту структуру, немамо истраживања тих структура, санкционисања. Чак и када су правили те структуре, очито је да се та терористичка инфраструктура чува и да о њеној судбини и даље преговарају. Видимо да та структура Ал Каиде директно учествује у рату против легалне власти у Дамаску, против Башара Асада и против помоћи коју Русија пружа легалној влади да изађе из овог терористичког кошмара и џихада, да ослободе земљу и да је сачувају од распада. Дакле, проблем је управо Ал Каида која организује нападе на јавним местима нападујећи незаштићене мете, децу, жене, дакле, цивиле. Што се тиче часописа «Румија», он је очито повезан а западним обавештајним службама. «Румија» је издала до сада само 10 бројева, штампала се у Лондону на енглеском језику. По свим подацима иза њих стоји британска тајна служба и такозвана «Обсерваторија са људска права». «Румија» не излази на балканским језицима иако се најављује да се преводи на 10 језика. И чак и сам назив говори о арапској неписмености јер «Румија» је више индонежански назив за Рим него арапски. Друго, користи се превод на веома примитиван, такозвани «модерни» арапски језик, а «исламска држава» не објављује саопштења на том дијалекту, него на ирачком арапском језику који је потпуно другачији. Имали смо такве игре западних обавештајних служби и у Француској, магазин «Дар ел Ислам» је излазио у име «исламске државе» у Паризу. «Хајат» је снимао у Турској војнике који учествују у протурским снагама а говорила је да су то снимци «исламске државе». Турска је такође имала часопис «Константинеја» који је потписан као медиј «исламске државе». То нису релевантни извори када радимо анализе деловања «исламске државе» на Балкану, у Европи, а и у малој Азији. Стварна њихова продукција је «Немеја» која носи име једног митилошког древног сиријског града. «Немеја» се уопште не бави Балканом. Балкан није представљен ни у паралелним часописима «исламске државе». Дакле, треба да се чувамо Алкаидине структуре, терористичких акција које она брутално проводи са знањем Запада и треба да се чувамо дестабилизације коју би они могли извршити нападима на Републику Српску или Србију. Београд и Република Српска су у овом тренутку најугроженије мете од те терористичке структуре.
Како оцењујете улогу страних снага у исламизацији Балкана, и ако је има, које су државе у питању?
Западе земље не желе поразити тероризам нигде. Ни у Ираку, ни у БиХ. Велика Британија, Француска, САД, делемично и Немачка, желе да у ствари да користе терористичке организације у борби сада већ јасно формулисаних руских интереса. Они желе да исламистичке групе користе против Русије. Ту је наравно угрожена Србија која на Балкану има третман «мале Русије» и Република Српка са политиком коју води председник Милорад Додик. Они су учествовали у формирању тих терористичких огранизација, они су прикривали терористичке акције. Јасно је да Западне земље као ни до сада нису наши партнери у борби против тероризма. Оне желе да постоји тај сегмент радикалног исламизма. Оне у ствари инсистирају на лојалности тих група, зато сада и нападају поједине центре «исламске државе» и промовишу борбу против «исламске државе», у ствари гурају тим нападима «исламску државу» према западним цивилима. Они желе да гурају «исламску државу» према линији фронта са војском Башара Асада а не да поразе «исламску државу». На тај начин на који делује ваздухопловне снаге САД оне више убијају цивиле него борце «исламске државе» јер желе да користе «исламску државу» на исти начин на који користе Ал Каиду, на који користе Слободну сиријску армију или неке друге војне групације у рату у Сирији. Аустријанци су морали реаговати: они нису били укључени у прљаве игре осим што су спроводили америчку политику одсуства притиска на бошњачку политику због њихове сарадње са терористичким групацијама. Сада Аустрија већ има небезбедно окружење. Овде је обавештајни потенцијал јако снажан, имају информације, и знају да је ситуација озбиљна. Управо из тих разлога долази реакција из Хрватске. Видели смо реакцију чешког председника Милоша Земана, видели и Себастијана Курца. Они желе да на неки начин онемогуће ове групе, да се смањи њихов утицај, да се заустави радикализација Бошњака. Курц је назвао та насеља у БиХ «паралелним друштвама». А Рејсул-улема је их назвао «паралелним џематима», паралелним верским заједницама. То не може постојати у Европи, то не сме постојати у Европи. Америку није пуно брига, сматрају да су далеко. И то нама јесте проблем: негативна улога западних служби.
Разговор водила главни и одговорни уредник српске редакције News Front Оксана Сазонова.