„Политика је силовала европско право и вредности“, рекао је Сијарто коментаришући одлуку суда, преноси Ројтерс уз оцену да то наговештава даље правне борбе са европским властима по питању квота.
При томе је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оценио судску одлуку као „запрепашћујућу и неодговорну“.
Европски суд правде одбацио је раније данас тужбе Словачке и Мађарске на план ЕУ о квотама за расподелу миграната, а судском одлуком подржано је право Брисела да присили државе чланице на пријем тражилаца азила.
Сијарто је у реаговању истакао да одлука суда, према којој државе чланице ЕУ морају да приме избеглице и тражиоце азила, „угрожава безбедност и будућност целе Европе“.
Истовремено, словачки премијер Роберт Фицо рекао је да Словачка поштује одлуку највишег суда ЕУ о одбацивању тужби Словачке и Мађарске на миграциону политику Уније, али је истакао да његова земља неће променити свој негативни став о квотама за расподелу избеглица.
„Наставићемо да радимо на томе да се солидарност изрази на друге начине, уместо што нам се силом намећу мигранти из других земаља који ионако овде не желе да буду“, поручио је Фицо, преноси Ројтерс.
С друге стране, шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел поздравио је одлуку Европског суда правде, позвавши на брзу акцију држава чланица.
„Увек сам говорио нашим источноевропским партнерима да је исправно разјаснити питања правним путем уколико постоји сумња. Али, сада можемо очекивати да се сви европски партнери придржавају судске одлуке и да без одлагања примене споразум“, саопштио је Габријел.
Највиши европски суд закључио је данас да је ЕУ имала право да наложи националним владама да усвоје квоте за пријем већином сиријских избеглица премештених из Италије и Грчке, које су се прве нашле на удару таласа миграната и избеглица.
„Суд одбацује правне акције које су предузеле Словачка и Мађарска против привременог механизма за обавезну релокацију тражилаца азила“, саопштио је суд са седиштем у Луксембургу, уз напомену да тај механизам тренутно омогућава Грчкој и Италији да изађу на крај с последицама миграционе кризе из 2015. и да је „сразмеран“.
План о квотама који је успоставила Европска комисија усвојен је већинским гласањем држава чланица, док су му се успротивиле бивше комунистичке земље на истоку Европе које тврде да њихова друштва немају капацитета да приме претежно муслиманске имигранте.
План, који је покренут пре две године, али је од почетка био споран, предвиђа премештање, односно такозвану релокацију 160.000 људи, али је до сада премештено само око 25.000 миграната.
Званичници у Бриселу су упозорили да је шема правно обавезујућа за све државе чланице, укључујући и оне које су гласале против квота као што су Мађарска, Словачка, Чешка Република и Румунија.
Б 92