Радови на изградњи Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију Српске академије науке и уметности у Београду, у коме ће по највишим стандардима бити похрањена српска културна баштина, почеће 15. септембра. Очекује се да ће Архив почети да ради у првој половини наредне године, најавили су представници САНУ.
Копредседник Одбора за оснивање Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ Александар Костић оценио је да се српска културна баштина налази у „алармантном“ стању и да је због тога, последњи тренутак да се спроведе њена дигитализација.
„Дигитализација је најбољи начин промоције културне баштине. Свесни смо да је задатак далеко од једноставног али желимо да поставимо темеље једне од стратешки важних инситуција јер ће Архив бити стециште грађе и локалних институција културе у коме ће се радити дугорочно, систематски“, казао је Костић на конференцији за новинаре у седишту САНУ.
За реализацију прве фазе формирања Аудио-визуелног архива САНУ, која подразумева грађевинске радове у простору на углу Кнез Михаилове и Улице Вука Караџћа и набавку опреме, из буџета је опредељен износ од око два милиона евра.
По речима копредседника Одбора за оснивање Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ Радослава Зеленовића, разговори о дигитализацији културне баштине почели су у марту 2016. године.
„Времена за овај процес нема много. Свесни смо да су културна добра необновљива, да када нестану, нестају заувек“, казао је Зеленовић.
Како је рекао, најделикатнији део посла завршен је избором извођача грађевинских радова на тендеру.
„Ово је захтеван и скуп посао ако хоћемо да изгледа као у свету, зато ће Архив од самог почетка имати јасне стандарде“, рекао је Зеленовић додавши да ће та институција покушати да дигитализује и бројне приватне и колекције у музејима и установама културе из унутрашњости, како би та културна баштина постала доступна домаћој и страној јавности.
Председник САНУ Владимир Костић казао је да је Академија почела да размишља о дигитализацији културне грађе након што је директор Архива САНУ казао да поједини документи почињу да мењају боју.
„Деценијама исијавамо неодговорност према писаним документима похрањеним у архивима. Услови у којима се они чувају су чето недакеватни, за шта је пример Архив СПЦ у Сремским Карловцима који је дат на управљање САНУ“, казао је Костић.
Говорећи о активностима и програмима САНУ до краја године, Костић је рекао да ће 31. октобра почети изборни циклус за нове чланове Академије који би требало да буде окончан током 2018. године.
Он је најавио и да ће до краја године, САНУ реализовати 79 програма, међу којима су и обележавање 175. годишњице рођења политичара и дипломате Стојана Новаковића, 125. годишњице рођења писца Иве Андрића, 800. годишњице од крунисања Стефана Првовенчаног.
САНУ ће 27. септембра, у сарадњи са СПЦ и Народним музејом, организовати и мултимедијалну изложбу „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији-идентитет, значај, угроженост“ чији су аутори дописни члан САНУ Миодраг Марковић и професор Драган Војводић.
БЕТА