Академик Љубиша Ракић рекао је данас да је током НАТО бомбардовања БиХ и СР Југославије употребљено осиромашеног уранијума у количини која би била довољна за конструкцију око 170 реплика нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму.
„Најчешће последице на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна оболења, заливски и балкански синдром који је присутан код наших, али и западних војника који су учествовали у тим ратовима“, рекао је Ракић у Дому Војске Србије на промоцији књиге „Рани и одложени здравствени ефекти осиромашеног уранијума“, аутора доктора Светлане Жунић.
Ракић, који је рецензент књиге, истакао је да су и аномалије плода све чешће и чешће.
Он је навео да је употреба осиромашеног уранијума коришћеног у заливским ратовима и на Балкану довела до глобалне контаминације.
Због ваздушног преношења честица након експлозија пројектила, додао је он, последице нису забележене само на подручјима гдје је употребљен, већ и на удаљености од више хиљада миља.
Жунићева је казала да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, пожарима и слично.
„Повећана фреквенција шумских пожара забележена је на територији Србије и околних земаља након бомбардовања БиХ и СР Југославије. Контаминација свих природних ресурса, укључујући ваздух, воду и биосферу, узрок је и контаминације популације и то најчешће путем удисања“, рекла је Жунићева.
Она је додала да честице осиромашеног уранијума у организам, осим удисања, доспевају и уносом контаминиране хране и воде и контаминацијом озлеђене коже.
Жунићева је истакла да растући трендови малигних и немалигних обољења, како у Србији, тако и у Европи и свету дају подстицај за проучавање негативних последица војног коришћења осиромашеног уранијума.
Свака студија, закључила је она, која се бави овим проблемом нема краја јер је штетни утицај осиромашеног уранијума трајан и може се мерити милијардама година.
Искра