Оборена НАСА-ина летелица „Касини“

НАСА-ина летелица „Касини“ оборена је на Сатурн, сагоревши у његовој атмосфери при слетању. Из америчке свемирске агенције су саопштили да је летелица последњи сигнал послала у 7 часова и 55 минута по источном америчком времену.
Тиме је окончана њена 13-годишња мисија на тој планети и 20 година откако је послата у свемир, а научници и инжењери кажу да су донели одлуку да окончају мисију како би спречили евентуалну контаминацију Сатурнових месеца микробима са Земље.
Било је то 1997 – формат телевизијске слике још увек је био 4:3, компјутер је први пут победио човека у партији шаха, а филм “Парк из доба Јуре” је одушевљавао публику.
У НАСА-иној Лабораторији за млазни погон у Калифорнији (ЈПЛ) инжењери су завршавали последње тестове на свемирској летелици направљеној у сарадњи са Европском свемирском агенцијом, ЕСА-ом, и припремали се да је пошаљу на пут од више од милијарду километара.
Летелица, која је добила име по двојици астронома из 17. века – Ђованију Касинију и Кристијану Хојгенсу – имала је два дела; Сатурнов орбитер и другу сонду која је требало да се спусти на његов месец Титан.
Сатурнови месеци снимљени са „Касинија“
Током седмогодишњег путовања до шесте планете, летелица је обавила неколико прелета, међу којима и онај са којег је послала најпрецизнију фотографију Јупитера у боји.
 
У јулу 2014. летелица је најзад ушла у Сатурнову орбиту, а у децембру се сонда „Хојгенс“ одвојила од матичног брода и слетела на Титан – прво спуштање у историји на неко место у спољашњем сунчевом систему.
“Не морате да будете геније да бисте могли да замислите шта нам је прошла ноћ значила. То је неописиво. Било је задивљујуће, једини придев који могу да смислим”, присећа се Керолин Порко, лидер НАСА-иног тима за слике са мисије.
„Касини“ је наставио да орбитира око Сатурна, и открио још многе његове месеце док је у исто време слао спектакуларне снимке његових прстенова. Једна од ствари која је запањила научнике јесу гејзири на јужном полу Сатурновог месеца Енцеладуса из којих извире водена пара, што значи да у његовој унутрашњости можда постоји већи слани океан.
Касинијев пут се приближио крају, а научници кажу да сада знају шта да траже током будућих мисија.
„Да ли постоји доказ биолошке активности на Енцеладусу што би указало на то да постоји живот у његовим океанима? Према мом мишљењу то је најузбудљивије питање са којим смо се до сада сусрели током истраживања нашег сунчевог система”, каже Порко.
Научници су одлучили да униште „Касинија“ како би спречили контаминацију Сатурнових месеца микробима са Земље, којих неминовно има на свим летелицама. Али пре него што је нестао у Сатурновој атмосфери, „Касинијев“ последњи задатак био је да пошаље најспектакуларније снимке гасовитог џина изблиза.
Дневник