Широм Африке и јужне Азије, на десетине милиона деце није уписано у књиге рођених, што касније може за последицу да има огромне проблеме при њиховој едукацији, здравственој заштити, запослењу и правима, јавља АП.
Млади људи без идентификационих докумената постају рањиви, присиљени на рани улазак у брак, у војну службу и на запослење пре него што по закону достигну довољно година за то, а када одрасту они могу да имају проблеме да остваре право на гласање или на имовину.
„Могли би да постану невидљиви“, навела је специјалиста УНИЦЕФ-а за заштиту деце Џоен Дан.
Према најновијем истраживању које је УНИЦЕФ спровео у 2013, рођење око 230 милиона деце узраста испод пет година, што је 35 одсто од укупног бројха деце у свету, никада није забележено.
Како наводи агенција, УНИЦЕФ планира да крајем године објави нови извештај који ће показати да је број незабележених рођења опао за 30 процената.
Многе од најугроженијих држава уз подршку различитих невладиних организација и УНИЦЕФ-а раде на поправљању и повећању броја уписаних у матичне књиге рођених.
У Уганди волонтери иду од куће до куће по селима трагајући за децом која нису регистрована у те књиге.
Највећи успех када је реч о овом проблему, постигнут је у Индији где је према извештају из 2013, број незабележене деце био 71 милион, што је више од половине од укупног броја деце у Индији у том узрасту.
Захваљујући великим напорима широм те државе, број нерегистроване деце је опао на 23 милиона, што је око 20 одсто од све деце у Индији узраста до пет година, а како се наводи, велика је могућност да акција регистровања деце буде успешна и у Уганди.
Иако је постигнут напредак, остаје пуно изазова за УНИЦЕФ и његове партнере а појавио се и велики проблем нерегистроване деце која су расељена широм света бежећи од рата, глади и сиромаштва.
Документа која доказују рођење и идентитет су кључна јер омогућавају деци избеглицама да се једном врате кући или својим родитељима уколико су се растали од њих, наводи агенција.
Танјуг