Још једна медаља на грудима Србије. Још једно одличје којим се поносимо. Још једном су се момци једне географски мале земље, попели на постоље остављајући иза себе земље, далеко веће и моћније.
Сребрена медаља са златним сјајем.
Само је тако можемо назвати, и никако другачије.
А донели су нам је они- наши кошаркаши. Наши момци, који су нас поново учинили поносним.
Наши момци, који су нам поново дали разлога да им приредимо спектакуларан дочек.
Град Београд је то урадио.
На хиљаде навијача се сакупило на платоу испред Старог двора да би наше момке дочекали.
Они који су несумњиво привукли највише пажње окупљених, били су чланови Ноћних вукова који су на плато стигли својим моћним двоточкашима.
Сама појава момака у препознатљивим прслуцима је посебно код најмлађих, изазвала интересовање.
А они су били ту из два разлога, да би исказали поштовање према нашим кошаркашима и допринели спектаклу.
Врло брзо смо видели и на који начин.
Када су се на балкону појавили наши србрени момци, и када је официјални спикер кренуо да чита њихова имена, свако име је било пропраћено турирањем моћних двоточкаша.
Грмљавина мотора, аплаузи навијача, тонови химне, све се то стопило у један звук- звук победе.
https://www.facebook.com/lola.djordjevic/videos/1804563282905691/
Звук који надамо се, ћемо слушати још много пута.
Србија није мала, док год има овакве дивове.
Лола Ђорђевић