Зашто ћуте интелектуалци муслиманске веросповести, када је тероризам у питању

Европа се суочава са све учесталијим терористичким нападима. Сваки од тих напада однесе животе невиних цивила, неретко и деце. Оно што се евидентно да приметити, је одсуство или потпуно млака реакција интелектуалаца муслимаске вероисповести на те тероростичке нападе. Чега се боје?

Анализу недостатка реакције муслиманских интелектуалаца за News Front дао је стручњак за безбедност Илија Животић.

Оно што све нас који се бавимо проучавањем тероризма и изналажењем начина борбе против њега зачуђује,  је изузетно слаба реакција интелектуалаца муслиманске вероисповести. Они се никада неће сами јавити, да осуде напад. Невољно ће дати изјаву, и то ако им је неко тражи, како осуђују сваку врсту насиља и на то се све своди. Нисам још видео пример да се неколико њих окупило и одржало конференцију за штампу и јасно и гласно осудило терористички напад и рецимо  терористичке организације типа ИСИС-а и сличних. Они би свакако требало бити први који ће се обратити младим муслиманима и појаснити им  да то није прави пут за њих.

Такви људи , интелектуалци ,врхунски спортисти, научници, писци муслиманске вероисповести се морају наметнути као идоли и лидери а не фанатици који одсецају главе. То је основа превентивних мера за спречавање појаве радикализма код младих муслимана. Да неког свог имају за идола.

Зашто се то не дешава ? Да ли се плаше терориста ? Да ли немају поверења у државне органе да их могу заштитити ? Или размишљају како то њих не дотиче , јер су терористи исте вере као они ? Да ли се у овом случају може цитирати Лудвиг Флек који каже „да сви ми гледамо на свет својим очима али га видимо очима свога народа,своје етничке групе“ !? Много је опасних питања без одговора.

Бојим се да то стављање по страни, у овом горућем проблему, не изазове нежељене реакције. Наиме, иако се то у медијима слабо спомиње, са појавом ИСИС-а изузетно су ојачали и десничарски, националистички покрети у Европи. И они ће сваким новим нападом, јачати све више.

У медијима се такође морају више приказивати и муслиманске верске вође које ће јасно рећи да тероризам није воља Алаха, већ да одређени људи, намерно ради стицања личне користи, свесно погрешно тумаче свету књигу Куран.

Једноставно, муслимани који имају висок положај у друштву, се том истом друштву морају одужити, јер нису им терористи дали милионске спортске и естрадне уговоре, нису им терористи изградили лабараторије и читаонице, верске храмове, него сви ми који плаћамо порез. Нашим новцем буџет се пуни, а из тог буџета сваки месец представници свих верских заједница добијају свој део. Не за ћутање.

Приредила Лола Ђорђевић