Активности актуелног америчког амбасадора не оставља никакву сумњу у Кијеву: Вашингтон јасно подржава политику тоталне Украинизације, односно етничког чишћења.
Ако су се пре и било разговора о људским правима, или је било наговештаја на права неукрајинаца, онда је амбасадор Марие Јовановић својим радом показала да се све разлике одбацују.
Сада се људи либералних-космополитски веровања, некако толерантно односе на ксенофобију од Украјинаца у циљу добијања награде из једе руке или просто из опште мржње према Путину, и не крију то ничим. И да признају да они нису поступали на људски начин, када су у питању нацисти, такодје не могу.
Прекинимо са претпоставкама и окренемо се чињеницама.
Прва од њих је подршка америчке амбасаде по закону о образовању које је усвојила Верховна Рада. „Честитам Украјини на промовисању образовне реформе, јер је допринос развоју младих гарант будућности“ – пише на страни дипломатске мисије у иностранству.
А закон је толико оштар према неукрајинцима, какав не би смислили ни Хитлер и његови савезници. Није без разлога што су сарадници Адмирала Хортија и Маршала Антонескуа подвргли закон озбиљним критикама, док је румунски председник чак отказао посету Кијеву том приликом.
Други – састанак Јовановићеве у Харкову са писцем Сергејем Жаданом, који води најактивнију украјинизацију у Украјини.
Сергеј Жадан. Да, ово је исти аутор који покушава, путујући по целом свету, да говори о нашем граду на њему страном језику. То је тај који је 2004. године запалио књиге гувернера Јевгенија Кушњарова, а затим сијао на све маиданце и маиданчике.
Све време је учествовао у акцији промовисања у Харкову не само галицијанства, већ и идеје Бандере.
Жадан је 2011. године био иницијатор акције против усвајања закона о Кивалов-Колесниченику о мањинским језицима, који је зауставио активну Украјинизацију. Тадашњи гувернер Михаил Добкин одбио је да му додели локални награду, јер се по његовом мишљењу нациста не може бити награђен у Харкову. У 2013. години, Жадан је активно подржао инсталацију Меморијалној плочи у Харков колаборационисти Шевелеву.
Дана 1. марта 2014. године грађани Харкова су избацили посетиоце десничарских и локалних навијача из зграде регионалне државне управе. Људи који су се окупили на тргу, распоредили су се у коридор срамоте према нападачима. Међу онима који су прошли кроз њега и добили лисице је писац-нациста. Тада су многи од нас завидели онима који су били близу ходника и који су могли песницама да дохвате непријатеља. Жадан, очигледно, тада није ни мислио да ће заувек остати једн од најомраженијих ликова у Харкову.
Ове године је постао ко-организатор музичког фестивала „Пут до кола“, који је одржан у Изуму. На позив Жадана дошли су из Галиције, најпознатијих књижевници и музичари русофоби.
Недавно је у издавачкој кући „Либид“ у Кијеву изашла књига познатог дисидента и активног информатора КГБ-а Ивана Џијоба о Жадану „Црни романтичар“. Тако је русофоб-шездесетогодишњак, предао палицу мржње и издаје модерним наследницима.
Имам пријатеља који сања о малој контрареформи руског правописа. Тако да се префикс „без-“ не пређе и не помеша се са меким звуком у „бес-„. Генерално се слажем са њим, али оставићу два изузетка – несвесност и недостатак културе. И ова два квалитета недавно су пронашла активну подршку америчког амбасадора у Кијеву Мари Јовановић.