Ако обим америчког државног дуга расте брже него број инвеститора који би хтели да уложе новац у америчку економију, онда може да дође у питање стабилност огромне количине финансијских инструмената, односно хартија од вредности које је издао амерички трезор.
Централна банка САД одлучила је да почне да смањује велики број портфолио обвезница, а да референтне каматне стопе за сада остану непромењене, јер америчко тржиште рада јача, али инфлација још није испод жељена два одсто на годишњем нивоу.
Како се наводи, Федералне резерве (ФЕД) ће у октобру почети постепено да смањују свој портфолио обвезница, вредне 4,5 билиона долара, купљених ради подстицања економије после избијања светске финансијске кризе 2008. године. План ФЕД-а је да смањи портфолио обвезница којим доминирају државне и хипотекарне обвезнице, па ће у октобру на обвезнице потрошити десет милијарди долара мање него до сада, да би у октобру 2018. године постигао 50 милијарди долара мању потрошњу на обвезнице.
Проф. др Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије за Спутњик каже да се већ дуже време се прича да ће Америка, односно ФЕД, да крене у рестриктивну монетарну политику.
„Највише се наговештавало да ће то бити преко подизања каматних стопа, али каматна стопа није једини инструмент монетарне политике. Они су по свој прилици решили да то ураде путем операција на отвореном тржишту, а то су трговине са државним обвезницама. Дакле, они су у претходном периоду куповали и на тај начин повећавали новчану масу у оптицају, а сада су решили да продају, односно да смање количину долара у оптицају“, објашњава Грубишић.
Проректор Финансијског универзитета Алексеј Зубец каже да је реч о томе да власти Сједињених Држава и ФЕД траже додатне изворе финансирања, како би компензовали дефицит америчког буџета и нашли средства за финансирање многобројних развојних програма.
„Значајно је повећан амерички државни дуг, па ће се финансирањем, односно куповином хартија од вредности од стране иностраних фирми и институција, али и домаћих купаца, доћи до средстава за програме које Трамп жели да реализује. Та информација је битна за нас, јер ако обим државног дуга расте брже него број инвеститора који би хтели да уложе новац у америчку економију, онда може да дође у питање стабилност огромне количине финансијских инструмената, односно хартија од вредности које је издао амерички трезор“, напомиње Зубец.
Како каже, број потенцијалних купаца може бити мањи од количине хартија од вредности које америчке власти тек имају намеру да емитују.
„Другим речима, може доћи до дисбаланса на финансијским тржиштима што би могло да удари на читаву пирамиду државног дуга. Требало би се сетити да у овом тренутку висина дуга америчких власти износи више од 100 одсто БДП-а, а уз посредне обавезе то може бити и више од 100 одсто, тачније помиње се чак до 200 одсто сумарног дуга“, упозорава Зубец.
Према његовим речима, превелика емисија обвезница могла би да доведе до сумње у читав амерички финансијски систем и сви људи који новац чувају тако што га улажу у америчке обвезнице, тај новац би могли да изгубе.
„Једноставно, дошло би до губитка вредности тог дуга. Не заборавимо да Русија такође део свог новца чува на тај начин, односно да је руска држава, преко Министарства финансија, купила око 100 милијарди долара америчких хартија од вредности. Дакле, претерано повећање обима дуговања могло би да представља удар на читав финансијски систем, јер се он у великој мери ослања на амерички државни дуг, америчке хартије од вредности које је емитовала држава, односно амерички трезор. Главна опасност је дакле превелика емисија обвезница, што би могло да доведе до пада цене америчког државног дуга на светском тржишту“, категоричан је Зубец.
Професор Грубишић подсећа да је Америка од 2008. године водила експанзивну монетарну политику, како би опоравила привреду. Очигледно је, каже, да сада имају стабилније знаке опоравка, па су проценили да је тренутак да се крене у мало рестриктивнију монетарну политику, односно да мало „укоче“ раст привреде, с обзиром на то да се за раст привреде везују и инфлаторна очекивања.
„Ти потези Америке за Србију нису од великог значаја, јер ми девизни курс посматрамо кроз евро-динар. Међутим, треба пратити како ће друге централне банке реаговати јер то у будућности може да утиче на јачину долара, односно да мало промени однос долара према другим главним валутама. Наравно, оно што нас највише занима је реакција Европске централне банке, али мислим да свакако можемо да очекујемо да САД, будући да ово са обвезницама треба схватити као најаву рестриктивније монетарне политике, у наредном периоду пређу и на подизање референтних каматних стопа, што су заправо тржишта и очекивала“, каже Грубишић.
Он додаје да треба пратити даљи развој ситуације и оно што би други велики играчи, односно централне банке, могли да ураде као одговор на потезе Америке.
„Европска централна банка има референтну каматну стопу у негативној зони, минус 0,2, и такође значајно купује обвезнице и упумпава новац, односно повећава сваког месеца количину евра у оптицају. Можда ће и они почети да преокрећу тренд, било преко обвезница као што је то урадио ФЕД, а можда и благим подизањем каматне стопе, али у сваком случају треба сачекати да се ова вест мало ’охлади‘ и видети какву ће процену донети ЕЦБ, јер они превасходно гледају своју привреду и прогнозе по питању инфлације и ових односа“, закључује Грубишић за Спутњик.
Спутњик