Иако званични Загреб декларативно има пуну подршку Америке и иако је Хрватска пуноправна чланица НАТО-а и Европске уније, та земља се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, пише хрватски недељник „Глобус“ и додаје да упркос дипломатској иницијативи хрватских званичника, Хрватска највише проблема има са Русијом и суседима.
Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словеније и Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016.
Изгледа, пише недељник Глобус, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе.
Док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће с Доналдом Трампом и држи говор на седници Генералне скупштине Уједињених нација, председница Колинда Грабар Китаровић припрема се за пут у Москву и први званични сусрет са руским председником Владимиром Путином.
Међутим, односи са Руском Федерацијом веома су лоши, наводи се и констатује да ипак Хрватска највише проблема има са суседима и то са свима, осим са Италијом.
У коментару, аутор Здравко Милиновић пише да су односи Хрватске са Русијом веома лоши, уз напомену да неколико хрватских влада годинама није било у стању да именује амбасадора у Москви, што је било дипломатски крајње увредљиво и неодговорно.
Потом је, наводи се, премијер Пленковић отишао у Украјину и тамо „стао Путину на жуљ“.
Руси јавно говоре да тврди ставови њихових државних банака које су биле кредитори „Агрокора“ немају везе с политиком.
„Али, ко зна што је старије, кокошка или јаје. Председница Колинда Грабар Китаровић у припреми своје посете Москви оградила се од Пленковићеве украјинске екскурзије“, наводи лист и додаје да ће она са Путином највероватније разговарати о „политици три мора“ коју Руси доживљавају као амерички „cordon sanitaire“ на својим западним границама.
„Највише проблема са суседима“
Ипак, наводи се, највише проблема Хрватска има са својим суседима.
„Са Словенцима смо отишли пуно даље од обичног вербалног рата. Неки хрватски медији већ одмеравају снаге хрватске и словеначке војске. Пала је и прва жртва кад је ратоборни ветеран Давор Домазет Лошо (и крив и дужан) испао с адмиралског брода. Отопљавање односа започело је словеначким освајањем злата у кошарци јер су играли величанствено, мада није небитно што су у финалу победили Србију…“, наводи аутор.
Односи Хрватске и Мађарске већ годинама су затегнути због ИНА и МОЛ-а.
Постоји велика и традиционална идеолошка блискост сада владајућих странака у Мађарској и Хрватској, али „лова је лова“, наводи се даље у коментару.
Додаје се да је мађарски премијер Виктор Орбан, чини се, потпуно уверио хрватску председницу да Мађарска не блокира улазак Хрватске у ОЕЦД заједно са Словенијом, него самоиницијативно и због властитих принципа.
Констатује се да је то, наравно, разбеснело Пленковића.
„Најближи, најдражи и вековни хрватски непријатељ с оне стране Дунава незаслужено је пао у други план. Нестали, избеглице, аде на Дунаву, ‘Олуја‘… све је гурнуто под тепих пре првог званичног доласка педседника Србије Александра Вучића у Загреб“, пише Милиновић.
Подсећа да, како каже, веза српског председника и хрватске председнице сеже још од изненадног Вучићевог доласка на њену инаугурацију.
Учвршћена је, каже, већ заборављеном асиметричном „Суботичком декларацијом“.
Напомиње да би „било добро да (Вучић) допутује пре обележавања српског рушења Вуковара, кад већ ритуално долази до још већег распиривања непријатељства“.
И спор око Превлаке, каже, могао би завршити на арбитражи, али хрватска помоћ Црној Гори око уласка у НАТО и, што је било потпуно неочекивано, у курикуларној реформи, за Подгорицу је непроцењива.
Интензитет овог латентног сукоба још увек је, на срећу, на најнижем нивоу, примећује аутор.
Али зато, додаје, свађа око Пељешачког моста добија епске размере.
„Босна и Херцеговина не жели да дозволи да се као потенцијално озбиљна поморска сила одсече од пролаза на отворено море. Могући адмирал Бакир Изетбеговић каже да најпре треба утврдити границу између двеју држава. Узалуд академик Даворин Рудолф понавља да линија разграничења постоји још из времена Титове Југославије те да су је пре 17 година споразумом потврдили Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман“, пише Милиновић.
Наводи и да је препирка Хрватске и БиХ о броју потенцијалних терориста који по босанским гудурама као спавачи чекају своје време достигла врхунац.
„Колинди Грабар Китаровић јавно је одузета сребреничка титула ‘краљице Балкана’. На крају, јавно су се споречкали и синови двојице првих председника, Мирослав Туђман и Бакир Изетбеговић“, навео је аутор, уз закључак:
„Чињеница да у овом тренутку само у Европи постоји барем двадесетак међудржавних граничних спорова не олакшава положај Хрватске. Шведска и Финска о граници су преговарале пуних тридесет година. Али ни Шведска ни Финска нису имале статус потенцијалног европског траблмејкера. И Хрватска би га могла добити. Успркос дипломатским вештинама“.
Танјуг