Удружење ентузијаста „Сперанца“ (Нада), уз подршку Савеза добровољаца и Међународне асоцијације блогера, одржало је у Риму 21. септембра, на Светски дан мира, сакупљање школског прибора за децу Донбаса.
Организаторка акције Клаудија Корбут, директорка удружења „Сперанца“, говори о организацији те акције.
„Пре пар месеци сам организовала мању акцију прикупљања школског прибора за децу Донбаса. Видела сам да су се сви моји пријатељи одазвали, учествовали и на све могуће начине се потрудили да ми помогну. За свега три дана успели смо да прикупимо 32 килограма прибора. После тога смо заједно са директорком наше асоцијације Ирином Вихоревом преко поузданих канала у Донбасу предали све то што смо сакупили. Тај први мали успех ме је веома инспирисао и пожелела сам да наставим акцију. Овог пута сам поставила још амбициознији циљ, да саберем 100 килограма школског прибора за децу којој је он веома потребан“, каже она.
Како је дошло до тога да се акцији придруже и италијански мотоциклисти и зашто они желе да помогну деци Донбаса?
„Поставили смо циљ да прикупимо 100 килограма прибора у част мотоцикла Бе-Ем-Ве К100. А бајкери су чудни, али дивни људи. Они су схватили да је главни циљ акције да се помогне деци Донбаса. Према нашим проценама, око 400 бајкера ће се сакупити на Понте Милвију у Риму. Али није искључено да ће бити још више људи, јер мотоциклисти знају много људи. Па чак и ако дође мање људи, а свако донесе са собом по неку ситницу, ми ћемо остварити наш циљ. Искрено, нисам очекивала оволику пажњу, нити то да ће идеју подржати толико бајкерских клубова“.
Како су власти Рима реаговале на вашу акцију? Тражили сте дозволу за одржавање скупа?
„Бајкери се иначе четвртком окупљају на Понте Милвију и свако од њих и њихових пријатеља ће донети оловку, свеску или гумицу. Није било потребе да тражимо дозволу, јер то неће бити митинг. Једноставно доћи ће добри људи и донеће школски прибор“.
Како је, према Вашем мишљењу, могуће пробити зид ћутања светске заједнице поводом конфликта у Донбасу? Јер као и у свим ратовима највише страдају они који су најневинији — деца.
„То се може учинити тако што ће чешће бити организоване овакве акције у којима учествују обични грађани. Људи морају да причају међу собом и онда су све такве иницијативе ефикасније него читаве званичне конференције са много експертских извештаја“.
Планирате ли да проширите своју иницијативу и на друге италијанске градове и организације како би до још већег дела италијанског друштва стигле информације о хуманитарној трагедији у Донбасу?
„Ми одржавамо везе са бајкерским клубовима по читавој Италији. Наравно, било би добро организовати сличне акције и у другим италијанским градовима, зашто да не“?
Спутњик