Србија се захваљујући 8. седници спасла грађанског рата, за Косово се још боримо, а Војводина никада више неће бити у ситуацији да се одвоји. То су историјске последице 8. седнице.
Ово је у петак навео Зоран Анђелковић, један од учесника чувеног догађаја, на обележавању 30 година од почетка тродневног заседања Централног комитета Савеза комуниста Србије на коме се десила историјска подела српских комуниста, а наговештене су крупне промене југословенског друштва.
„У то време постојала је само ужа Србија, која је имала два тутора, Војводину и Косово. Ниједан делегат, ма ни председник ЦК није могао отићи ни на један скуп у Војводину, а да му то они не дозволе, а они то нису никад дозвољавали. Граница је била тврђа, него са неком државом. Војвођанско руководство је у свим органима увек гласало супротно од Србије и то онако како гласа Загреб. Је ли требало да жмуримо на све то“ – упитао је Анђелковић на скупу који је организовало удружење грађана „Слобода“.
Он је нагласио да на 8. седници није превладала струја која је тражила промене статуса Србије, Војводина би 1992. постала држава.
Историчар Александар Растовић појаснио је да је 8. седница била раскрсница на којој су се сукобиле две концепције – прва Ивана Стамболића, подржана старом партијском гардом, која се залагала за одржавање статуса кво и да се не таласа и друга коју је предводио Слободан Милошевић, која се залагала за одузимање елемената државности Војводини и КиМ и поправљање положаја обесправљених Срба у јужној покрајини.
„Тенденциозно се погрешно тумачи да је та седница била почетак бујања српског национализма“ – закључио је Растовић.
НОВОСТИ