На исход избора у Немачкој не покушавају да утичу „руски хакери“, већ амерички десничарски радикали, пише „Ју-Ес-Еј тудеј“. Штавише, неки стручњаци верују да Кремљ у начелу не види никаквог смисла да се меша у изборе, јер не постоји ниједан „пропутинов кандидат“.
Удружење тролова и екстремиста-агитатора покушава да утиче на исход избора у Немачкој, али према речима аналитичара Русија са тиме нема никакве везе, пише „Ју-Ес-Еј тудеј“.
Заправо, иза ширења различитих пропагандних материјала на интернету стоје десничарске групе из САД.
Информација о томе појавила се мање од недељу дана пре избора на којима ће, највероватније, победити актуелна немачка канцеларка Ангела Меркел, подсећа лист.
„За сада нисмо успели да идентификујемо било какву посебну активност Руса“, признао је Симон Хегелих, професор на Минхенском техничком универзитету. Напротив, након анализе 300 милиона постова на Твитеру, професор је открио да веома много порука са хаштагом #AltRigh (крајња десница) долазе из Немачке.
„Многе од тих порука могу да се повежу, или барем може да се говори да су биле инспирисане кретањем екстремних десничара у Сједињеним Америчким Државама“, додао је Хегелих.
Многи десничари покушавају да оцрне водеће кандидате на изборима, и Меркелову и њеног ривала, кандидата Социјалдемократске партије Мартина Шулца. Многе од тих порука долазе из САД, што даје утисак да десничари у Немачкој и Америци покушавају да утичу на мњење немачких гласача. Хегелих сматра да неке од тих порука могу да се повежу са „руским мешањем“, али је то изузетно тешко доказати.
Неки стручњаци сматрају да десна Алтернатива за Немачку у великој мери нема шансу за победу на изборима, али ако та странка настави да врши притисак на елиту, у одређеном тренутку ситуација би могла да се промени.
Директор Института за дигитално друштво Сандро Гајкен сматра да десничари покушавају да се мешају у дискусију о немачким изборима на различитим друштвеним мрежама. На пример, према Гајкеновим речима, обичним немачким корисницима који траже групе за дискусију о политици аутоматски се препоручују екстремно десничарске партије попут Алтернативе која ће, како се очекује, први пут добити места у Бундестагу.
„То је заиста чудно“, сматра Гајкен. „Фејсбук сматра да је то немогуће, пошто би корисници требало да добијају препоруке на основу тога ко су им пријатељи, којим групама припадају и шта им се допада. Међутим, сви у Немачкој виде те препоруке“. Експерт је такође нагласио да „није видео никакве трагове Руса“.
Према речима директора Центра за европску безбедност Марка Галеотија, прилично је тешко одредити степен рањивости Немачке од хакера и тролова повезаних са Русијом. Осим тога, тај стручњак сматра да мешање Москве свеједно нема никаквог смисла, јер на изборима не учествује ниједан „пропутинов кандидат“.
„Вероватноћа било каквог мешања је незнатна, јер ће било какав озбиљан утицај на изборне резултате само пооштрити став Берлина према Москви“, истакао је Галеоти.
Међутим, политички аналитичар Јорг Форбриг не слаже се сасвим са њим.
„Чини ми се да једноставно не примећујемо неке потезе Руса. У прошлости смо пратили систематизовану и веома вешту информациону кампању усмерену на рускојезично становништво Немачке. Она је први пут спроведена током избора у Берлину прошле године“, изјавио је Форбриг и додао да би Русија могла да подржи Алтернативу за Немачку на начине који још никоме нису познати.
Било како било, он сматра да избори у Немачкој свеједно нису превише подложни спољашњем мешању из три разлога. Прво, због „мешања Русије“ у изборе у САД и Француској, бирачи су на опрезу. Друго, захваљујући вишепартијском систему у Немачкој прилично је тешко предвидети последице информационе кампање. Треће, Форбриг сматра да су немачки медији „уравнотеженији и мирнији“.
„Осим тога, да Руси имају неке компромитујуће информације о Меркеловој или неком другом, они би то већ објавили“, сумирала је експерт за правна и социјална питања у пост-совјетским земљама Мелиса Хупер.
Сутњик