Хрватски недељник Глобус пише како ЕУ тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словеније и Хрватске, док је амерички Стејт департмент критиковао Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији
Хрватска се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, иако званични Загреб има декларативно пуну подршку Америке и иако је пуноправна чланица НАТО-а и чланица Европске уније, пише хрватски недељник Глобус и додаје да упркос дипломатској иницијативи хрватских званичника, та земља највише проблема има са Русијом и суседима.
Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словеније и Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016.
Изгледа, пише недељник, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе и док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће с Доналдом Трампом и држи говор на Главној скупштини Уједињених нација, председница Колинда Грабар-Китаровић припрема се за пут у Москву и први званични сусрет са руским председником Владимиром Путином.
Међутим, односи са Руском Федерацијом веома су лоши, наводи се и констатује да ипак Хрватска највише проблема има са суседима и то са свима, осим са Италијом.
У коментару аутор Здравко Милиновић пише да су односи Хрватске са Русијом веома лоши, уз напомену да неколико хрватских влада годинама није било у стању да именује амбасадора у Москви, што је било дипломатски крајње увредљиво и неодговорно.
Потом је, наводи се, премијер Пленковић отишао у Украјину и тамо „стао Путину на жуљ“.
Руси јавно тврде да тврди ставови њихових државних банака које су биле кредитори Агрокора немају везе с политиком.