На командном пункту сиријске армије, у ширем подручју града Дејр ел Зора, погинуо је руски генерал Валериј Асапов, саветник сиријског генералштаба. Место, командни пункт, погођено је минобацачким пројектилом који су испалили терористи ИСИЛ-а. У размаку од само седам дана ово је већ други директан удар на руску армију у Сирији.
Пре неколико дана терористи су опколили и покушали да заробе вод руске војне полиције, њих 29 војника и старешина, али им то није успело. Сада су успели да убију руског генерала.
Оба случаја показују да терористи у Сирији прелазе на отворени рат са руским снагама у тој земљи и да у томе имају снажну, правовремену и врло прецизну обавештајну подршку западне коалиције, односно Американаца. Јер, како би другачије терористи „напипали рупу“ у борбеном одбрамбеном распореду сиријске војске и кроз тај простор извршили пробој са тенковима, артиљеријом и оклопним аутомобилима, пробој-уклињавање од чак 12 километара у распоред сиријске армије да би опколили руске војне полицајце. Неко је терористима дао на увид сателитске снимке распореда сиријске армије и вода руске војне полиције. Пошто ИСИЛ још увек нема свој сателит за извиђање у свемиру, онда није тешко погодити ко је терористима пружио обавештајне услуге.
Погодити командни пункт сиријске војске у Дејр ер Зору минобацачким пројектилом и убити руског генерала значи да су терористи, захваљујући електронском праћењу радио-веза, знали да се генерал Асапов налази баш на том месту и да су координате те позиције добили сателитским извиђањем. Ко им је то омогућио, или су „турбанџије“ у међувремену лансирале сателите за извиђање и праћење радио-веза?
Ова два случаја намећу Москви озбиљно размишљање о западним „партнерима“ у Сирији, „партнерима на заједничком задатку“ у борби против тероризма. Уосталом, брзо ћемо видети како ће Москва одговорити на погибију свог генерала.
Избори у Немачкој су показали пад популарности двеју највећих странака и улазак крајње деснице у Бундестаг. Шта то значи за ЕУ, за Балкан и за Русију? Хоће ли Немачка и даље држати водећу улогу у ЕУ?
Вербални рат између Северне Кореје и САД прети да се претвори у прави рат. Да ли је могућ сценарио по ком би САД извршиле масован конвенционалан удар по објектима ракетно-нуклеарног комплекса Северне Кореје, а да Пјонгјанг одговори по одређеним циљевима у Јужној Кореји, такође само конвенционалним оружјем? Да сукоб не ескалира у нуклеарни рат? Да га и једна и друга страна „дозирају“ тек толико да се после целе серије претњи и увреда пронађе елегантна излазна стратегија из кризе за обе стране.
Мирослав Лазански спутник