У галерији САНУ у среду ће бити отворена изложба „Српско културно наслеђе на Косову и Метохији“; Уломак суда са глагољским натписом из 10. века потврда ране српске културе
Велика изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“, која ће у среду бити отворена у Галрији САНУ, представиће ризницу нашег наслеђа са овог поднебља и истовремено подсетити, домаћу и светску јавност, да српски народ живи на КиМ више од хиљаду година и да од времена Стефана Немање до данас, непрекидно негује разноврсно уметничко стваралаштво.
Изложени предмети су непобитни докази, кадри да разоткрију сваки покушај кривотворења чињенице с тежњом да се српско културно наслеђе на простору КиМ представи као културно наслеђе такозване Републике Косово и када се лобира да та непостојећа држава буде примљена у Унеско не би ли се фалсификовању историје дао легитиман оквир – сматра патријарх српски Иринеј.
– Ти предмети јасно сведоче о својим ктиторима и ауторима, односно о свом културном и духовном идентитету.
У избору аутора поставке, професора Драгана Војводића и Миодрага Марковића, биће представљена оригинална дела, али копије фресака и пластике, међу којима се по лепоти и естетским вредностима издвајају она настала заслугом српских владара, властеле и високих црквених достојанственика.
Многа од њих одавно су уништена, поједина се налазе у иностраним збиркама, а бројни споменици спадају у непокретна културна добра, па нису могли бити приказани на изложби, изузев као копије или видео-презентације – истиче Марковић. – И поред тога, изложба не оскудева у ремек-делима српске уметности из свих епоха њеног развоја.
Изложба се реализује у сарадњи с Народним музејом у Београду и Музејом Српске православне цркве, а аутори истичу да не би била могућа без помоћи и других институција, колега и пријатеља. На њој су приказани и одабрани радови сликара и скулптора 20. века потеклих с КиМ.
Уметничко наслеђе на Косову и Метохији, јасно показује да је та област српске средњовековне државе, када су у њу пренета седишта главних државних и црквених институција, постала истовремено и средишње културно подручје, за које су били везани готово сви главни стваралачки токови – наводи Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду.
Из збирки Народног музеја одабрани су драгоцени оригинали – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика, који пружају увид у начин живота, у веровања и хтења српских житеља тог подручја. Потичу првенствено из највећих српских средњовековних споменика са Унескове листе – из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. У колекцији Народног музеја су и предмети из Светих aрханђела, Богородице Хвостанске, Бањске и других српских светиња, манастирских властелинстава и насеља, као и града Ново Брдо.
Овом приликом изложен је и уломак керамичког суда са урезаним глагољским натписом из десетог века, откривен у Чечану код Вучитрна – важна материјална потврда ране словенске, па и српске културе на том простору.
Да би представили шири друштвено-историјски и културни оквир настанка вредних дела, аутори су одабрали копије фресака, а будући да су многи споменици недоступни, оштећени или уништени, оне, осим уметничких својстава, имају и јединствену документарну вредност. У поставку су укључени одливци камене пластике и епиграфске грађе коју чине надгробни натписи и посвете ктитора и протомајстора. Многи оригинали с којих су начињене те копије више не постоје.
Посебан део изложбе посвећен је страдању српских светиња, од турског доба до данашњих дана. У том делу документовано ће бити представљени дуга историја уништавања и различити облици угрожавања српског уметничког наслеђа.
Током изложбе изаћи ће обиман каталог, на скоро 600 страна Планирано је и донаторско окупљање на коме ће се прикупити новац за обнову најугроженијих светиња.
ЛОНГИНОВЕ ИКОНЕ
Посебно место на изложби добиле су монументалне иконе Христа и Богородице на престолу, рад пећког монаха Лонгина, једног од наших највећих уметника из времена турске окупације. Намењене једном од иконостаса у дечанској цркви Христа Пантократора, оне су пре неколико година пренете из манастирске ризнице у Народни музеј у Београду, где се на њима спроводе детаљни конзерваторско-рестаураторски радови. Током изложбе сликар конзерватор Радован Пиљак из Народног музеја одржаће предавање о томе шта је урађено.