Председник Србије дао је интервју за загребачки Вечерњи лист у ком је причао о односима двеју држава и најавио скори долазак у хрватску престоницу
”Мислим да ће Хрвати и Срби у будућности све више морати да буду савезници, а све мање људи који ће живети у прошлости својих непријатељства”, рекао је Александар Вучић у интервјуу за загребачки Вечерњи лист и најавио да ће почетком новембра доћи у Загреб.
На питање зашто је критиковао предлог новог закона о бранитељима Вучић је одговорио да када се у њему говори о великосрпској агресији, а резултат је да је протерано 250 хиљада Срба са својих огњишта и да су Срби на том простору имали више жртава него Хрвати онда се заборавља да Срби могу да донесу 500 закона о Јасеновцу и другим стратиштима.
”Поставља се питање куда то води”. Ја само молим наше хрватске пријатеље да се пре него што донесу закон ставе у наше ципеле, као што то ми радимо овде. Ја никада нисам тражио да дођем у Загреб, а да неко мора да говори какав је геноцид почињен у Јасеновцу или да неко дође у Београд и да мора о томе да говори. Наш је недостатак у томе што се ретко стављамо у туђи положај или ципеле”.
На питање шта мисли о идеји да се прогласи мораторијум на јавне расправе о прошлости председник Вучић је одговорио ”дивна реченица, искористићу је већ у уторак на РТС-у”.
Вучић сматра да Хрватска неће кочити Србију на њеном европском путу, али је нагласио да је бивши премијер Зоран Милановић уводио санкције ”ни због чега”.
”Нема ништа од тога све и да Хрватска хоће. Она може да прави проблеме, али не може да заустави наш пут у ЕУ. Али, да будем искрен, верујем да ћемо имати потпору Хрватске на том путу”.
Вучић је рекао да ”поштује Колинду Грабар-Китаровић” и да сматра да је важно да се ради на конкретним стварима и показује поштовање једних према другима.
”То је лековито и значајно помаже у односима наших држава и народ”.
У разговору за загребачке новине Вучић је говорио и о нападу који је доживео у Сребреници.
”У једном сам тренутку помислио када сам видео да сам остао сам и да никог из протокола није било у близини, а да су моји сарадници остали двадесетак метара иза мене, то је то, готово је. Нисам погнуо главу, погнуо сам главу на спомен-обележју, пред сребреничким жртвама, јер главу сагињем тамо где ја хоћу и то је била моја одлука. Касније, под каменицама, ципелама, боцама ни једне секунде нисам погнуо главу”.
Ј.Керблер / Новости