Амерички Национални архив би следећег месеца требало да обелодани на хиљаде тајних владиних досијеа који се односе на убиство Џона Ф. Кенедија 1963. године, а да ли ће се то и догодити зависи од председника САД Доналда Трампа.
Архив има рок да то учини до 26. октобра, уколико Трамп не буде интервенисао, пише АП.
У питању је више од 3.000 још увек тајних, досад невиђених у јавности докумената, као и 30.000 који су раније објављивани, али су поједини делови били цензурисани.
То су већином документа Федералног истражног бироа и Централне обавештајне агенције које нису желеле да се изјасне да ли су на неки начин тражиле од Трампа да то и даље остане тајна, наводи америчка агенција.
Према закону из 1992. године, документа о Кенедијевој смрти – догађаја који је као ниједан други у модерној америчкој историји покренуо лавину теорија завере – морају у потпуности постати јавна 26. октобра ове године, тачно на 25. годишњицу доношења тог закона.
Трамп, међутим, може да одлучи и да не буде тако, ако процени да би обелодањивање докумената могло да нанесе штету обавештајној служби, полицији, војним операцијама или односима с другим земљама.
„Америчка јавност заслужују да зна чињенице, или у најмању руку да сазнају шта је влада крила од њих све ове године“, сматра директор Центра за политику Универзитета у Вирџинији Лери Сабато, који је и аутор књиге о Кенедију.
Судија Џон Танхејм, који је 1990-их година председавао независном агенцијом која је обелоданила многа документа о убиствима и одлучивала о томе колико друга треба да остану у тајности, мисли да документа о убиству Кенедија не садрже „нека велика открића“.
Сабато верује да би тајна документа могла бар делимично да расветле догађаје у вези са путовањем Лија Харвија Освалда, Кенедијевог убице, у Мексико Сити неколико недеља пре атентата, током којег је посетио совјетску и кубанску амбасаду.
Освалд је тада, према наводима Воренове комисије, рекао да је разлог његовог пута да добије визе са којима би могао да уђе у Совјетски Савез и Кубу.
Та комисија, предвођена председником Врховног суда Ерлом Вореном, основана је по налогу председника Линдона Џонсона да би истражила Кенедијево убиство.
Упркос многобројним теоријама завере комисија је 1964. године закључила да је Освалд деловао сам.
Национални архив је у јулу на сајту објавио више од 440 до тада тајних докумената о убиствима и још хиљаде других, делимично цензурисаних.
Међу тим документима нашао се и један досије ЦИА из 1975. године који покреће питање да ли је чланак агенције АП објављен у новинама у којима се цитира Фидел Кастро да би „амерички лидери били у опасности ако би помогли неки покушај ликвидације кубанских лидера„, мотивисао Освалда да убије Кенедија.
Сабато сумња и да су можда нека кључна документа уништена пре 1992. године.
У случају да и сва документа буду објављена, то највероватније неће смирити теорије завере у вези са Кенедијевим убиством више од пет деценија, закључује АП.
Џон Кенеди, рођен 29. маја 1917. године, био је 35. и најмлађи председник САД од 1961. до 1963. године као члан Демократске странке.
Убијен је у 46. години, 22. новембра 1963. године, у Даласу.
Танјуг