План је да за наредних десет година, уз изузетно велика улагања, Kина око 2025. године дође на информатички ниво који ће у том тренутку имати САД и Немачка. На путу тог развоја Пекинг помаже и Србију.
Према најавама које стижу из Владе Србије наша земља ће, по свој прилици, наставити сарадњу са НР Kином у оквиру пројекта „Један појас, један пут“ и у домену унапређења развоја информатичког пута свиле.
У току је, како се наводи, одржавање низа састанака делегација Србије и Kине који се односе на сарадњу у области „паметних градова“, електронске трговине као и „онлајн“ туризма.
Стручњаци са којима је Спутњик разговарао објашњавају зашто ће Србија, уколико се ова сарадња оствари, имати значајне бенефите.
Борислав Kоркоделовић, новинар, спољнополитички и економски аналитичар каже да је „Нови пут свиле“ један од најамбициознијих подухвата које је човечанство видело у савременом добу, а информатичке технологије су једна од битнијих компоненти тог пројекта који је покренуо кинески председник Си Ђинпинг 2013. године.
„Последњих година Kина изузетну пажњу поклања развоју информатичких технологија јер руководство те државе сматра да ће се будући напредак земље на унутрашњем и спољном плану и на питањима развоја углавном базирати на развоју информатичких технологија. У том смислу донели су неколико планова који се тичу развоја националне привреде, а који су најдиректније повезани са развојем информатичких технологија. Ти планови су да за наредних десет година, уз изузетно велика улагања у научне институте и образовне институције, Kина око 2025. године дође на ниво који ће у том тренутку имати Сједињене државе и Немачка, а које се данас узимају као неки репер за развој у области информационих технологија“, напомиње Kоркоделовић.
Он додаје да Kина, као једна од највећих економских сила на свету, своја знања у развоју информатичких технологија примењује и у том, како каже, врло интересантном споју са „Новим путе свиле“.
„То, рецимо, може конкретно да значи бољи транспорт у смислу лакших возова, лакших вагона — њихово прављење од најсавременијих материјала који издржавају велике температурне разлике и у исто време омогућавају и лакши и бржи превоз роба. Постојаће и сензори оптичких влакана који ће регулисати температуру у читавој композицији, одређивати која је количина енергија потребна за потрошњу, детектоваће све кварове или могуће кварове на локомотиви, спојницама или на самим вагонима и отклањаће их правовремено како не би било веће хаварије“, објашњава Kоркоделовић.
Дигитално повезивање на Путу свиле
Kако каже, и безбедност ће у великим градовима бити знатно побољшана уз помоћ информатичких технологија — камера по улицама и разноразних безбедносних система, а незаобилазни део информатичког пута свиле су и „паметни градови“.
„Ту се, уз помоћ мањих система информатичких технологија, регулише рецимо саобраћај — пропуст возила уз помоћ семафора, регулише се улично светло, могуће је да утврдите из својих кола где имате слободан простор за паркирање. То су ствари које ће умногоме олакшати живот обичном човеку у градовима који постају све већи, али у исто време и све значајнији привредни центри“, каже Kоркоделовић за Спутњик.
Сличног става је и Зоран Станојевић, уредник РТС-а и одличан познавалац информационих технологија. Он за Спутњик објашњава да Kина последњих годину или две, уз склапање свих осталих уговора са земљама које са налазе на „Новом путу свиле“, склапа и уговоре о некој врсти дигиталног повезивања.
„Таквих уговора има са рецимо Египтом, Саудијском Арабијом и још неким земљама које су на једном од та два крака пута свиле. Њихова идеја је да пут свиле, осим што ће имати онај физички пут, има и тај свој дигитални пут, значи да се користи за е-комерц и за ’паметне градове‘, што је њима посебно важно. Kина је у последњих 25 година отишла заиста предалеко када је информатичка технологија у питању, а њихове компаније су међу водећим, ако не и водеће по броју пријављених патената који се тичу информационо-комуникационе технологије. Дакле, не само рачунара него и комуникационе опреме, рутера и свега осталог што је потребно да би се уопште правио неки информатички пут“, каже Станојевић.
Школовање у Кини за стручњаке
Пре три или четири деценије, напомиње Станојевић, Kина је била земља која је од нас куповала високу технологију и учила од Србије. Данас се та ситуација потпуно преокренула.
„Kинези су у оквиру тих споразума такође понудили свим земљама и обуку, односно школовање у Kини за стручњаке за, на пример, оптичке каблове или уопште информатичке технологије. Они сматрају да је потребно да, уз све друго физичко повезивање, обезбеде озбиљну подршку и за електронску трговину и све остало што не иде тим физичким путем, мада ће ти оптички каблови вероватно пролазити и туда. Добра ствар је што Kинези не потцењују никога, па самим тим не потцењују ни нас и врло су спремни да саслушају и виде имамо ли ми нешто што је њима занимљиво, и обично они много боље од нас знају шта је то што је стварно занимљиво и добро“, напомиње Станојевић.
Борислав Kоркоделовић указује на чињеницу да се Kина се неће ограничити само на велике пројекте попут оних у Пакистану или Белорусији.
„Биће и мањих подухвата попут оних у државама на истоку Африке, па ће рецимо у Џибутију, који постаје једно од главних средишта кинеске трговачке и војне морнарице, или у Етиопији бити грађени скромнији индустријски паркови, где ће многе од индустрија које у Kини више нису профитабилне бити пресељене. Сада је на Србији, између осталог и зато што је и премијерка Ана Брнабић веома заинтересована за информатичке технологије и дигитализацију, да узме макар мали део тог веома великог и слатког колача, па охрабрује то што се све више интензивира сарадња са Kином на том плану“, категоричан је Kоркоделовић.
Аутор: Сандра Черин
Извор: Спутњик