Непосредно пре гласања, било је речи о проглашењу унилатералне независности Каталоније у року од 48 сати. То је наравно екстремна мера у коју ја лично не верујем, али ништа не треба искључити као могућност. Дошло се до тачке усијања, и повратка нема, каже нам Владимир Станковић, дугогодишњи дописник из Барселоне.
Видео сам сукобе у Барселони на дан референдума у Каталонији. На многим бирачким местима, а то су углавном биле школе, били су родитељи с децом, неки још од петка, тамо су дошли како би спречили полицију да заузме бирачка места. Онда је, наравно, дошло до сукоба, а у мом крају града, који је недалеко од чувене катедрале Сеграда фамилија, нереди су избили око пола једанаест. Видео сам на улици много полиције, разбијене главе…
Овако је тешке инциденте у Каталонији из прве руке описао за Спутњик Владимир Станковић, дугогодишњи дописник из Шпаније који живи у Барселони.
После тих првих инцидената, попео сам се до катедрале да видим шта се тамо дешава — било је мирно, људи су најнормалније стајали у реду, то су наравно углавном били странци… Током дана је, чини ми се, тензија опадала, успоставила се нека равнотежа, једино што су неке школе биле затворене и на тим местима није могло да се гласа.
Владимир Станковић објашњава да су се, упркос притиску Мадрида, Каталонци великом већином одазвали позиву Владе у Барселони и изашли на референдум.
„Проблеми су почели одмах по отварању бирачких места, али се све завршило неком слављеничком атмосфером на улицама. Многи грађани Барселоне су славили победу опције ’Си‘, такав резултат мене иначе уопште не изненађује, јер су сви који су гласали свакако изашли с намером да подрже ту опцију, а они који нису гласали су против тога и референдум су сматрали нелегалним и незаконито сазваним, што је на крају крајева била и оцена шпанског Уставног суда, који је забранио изјашњавање.“
Станковић каже и да је због нереда гласање у недељу обележило низ неправилности, пре свега процедуралних.
„Многа правила нису била поштована — није било бирачког списка, није било коверата у које би се стављали гласови, могло је да се гласа било где, а не само у квартовима којима бирачи припадају по месту становања. Поред тога, не зна се да ли су неки људи гласали више пута, пошто су гласачки листићи умножавани на кућним штампачима. На тај начин је могло у гласачке кутије убацити много више листића“, каже Станковић.
Дугогодишњи дописник сматра да би могло да се испостави да је читав овај подухват власти у Барселони заправо био један, како каже, „добар маркетиншки потез“.
„То јесте вид протеста, једна јасна порука — Каталонци су овим стекли поене, пре свега у међународној јавности, јер нико не воли да гледа како полиција туче народ, а тога је у недељу заиста било у Барселони. Сада је у суштини највећа дилема — шта даље? Непосредно пре гласања, било је речи о проглашењу унилатералне независности Каталоније у року од 48 сати. То је наравно екстремна мера у коју ја лично не верујем, али ништа не треба искључити као могућност. Дошло се до тачке усијања и повратка нема. Ова каталонска Влада је, уосталом, и дошла на власт на линији сепаратизма — њихова логика је ’идемо до краја, па шта буде‘…“, објашњава Станковић за Спутњик.
У разговору за наш радио, Владимир Станковић каже да је, бар према његовој процени, гласање могло без већих потешкоћа да буде организовано у потпуном миру, без икаквих сукоба и тензија.
„Мислим да је Мадрид, након одлуке Уставног суда о нелегитимности референдума, могао да буде знатно толерантнији. Могло је да прође без икакве полицијске интервенције, резултате су могли просто да не признају, какви год да буду, што ће се на крају крајева и догодити. Мој закључак је да је све могло да прође без батина и напада на грађане, којима се сада саветује да туже полицију због бруталности и повреда које су претрпели“, објашњава саговорник Спутњика.
На наше питање да ли је понашање власти у Мадриду заправо утицало на већу излазност и на неки начин додатно револтирало становнике Каталоније, Владимир Станковић каже да је то готово сигурно био резултат предреферендумске репресије Владе Маријана Рахоја.
„Свака репресија изазива револт и супротну реакцију. Каталонски политичари, који су на линији сепаратизма, искористили су читаву ситуацију и репресивне мере да оправдају своје потезе и да кажу ето, управо зато и хоћемо независност! Без сумње је поприлично трапава реакција шпанске полиције у недељу изазвала потпуно супротан ефекат“, каже Владимир Станковић.
Лидер Каталоније Карлес Пуџдемон поручио је у обраћању у недељу увече, да су Каталонци „заслужили независну државу“ и да су врата једностраној објави независности отворена, као и да ЕУ „не може више да скреће поглед“.
Истовремено, шпански премијер Маријано Рахој оценио је да у Каталонији није било референдума и да велика већина Каталонаца „није пратила сценарио сецесиониста“.
Званични и коначни резултати изјашњавања грађана шпанске покрајине биће познати током наредних неколико дана.