Американци могу ући у два нова рата – прави са Северном Корејом и финансијски са Кином

РАТ МОЖЕ ЗАПОЧЕТИ КРОЗ 6-8 МЕСЕЦИ – ПЕКИНГ ЈЕ У УСПОНУ И НЕЋЕ ПРИСТАТИ НА УЦЕЊИВАЊЕ

Амерички долар чини 60 одсто глобалних девизних резерви, а се за 80 одсто глобалних плаћања и за безмало 100 одсто глобалних трансакција са нафтом.

Зато је искључивање било које земље од US-долара једнако искључивању пацијенту на интензивној нези кисеоника.

А управо тиме је амерички министар финансија Стив Мнучин 12. септембра запретио Кини. Отворено је упозорио Пекинг да ће му бити онемогућен доступ платном систему US-долара ако Кина не буде строго поштовала нове санкције УН против Северне Кореје које треба да је присиле да одустане од реализације свог нуклеарног и ракетног програма.

Проблем је у томе што је Северну Кореју немогуће зауставити. Она је пред формирањем арсенала интерконтиненталних балистичких ракета које су у стању да носе нуклеарне бомбе. Она то и не крије и нема намеру да тиме тргује.

Пјонгјанг би разне погодности могао добити само једним телефонским позивом у Белу кућу. Било би довољно да пристане да не иде даље и на „разумну контролу“. Али, Ким Џонг Уну то не пада на памет.

Кина неће чинити ништа преко површног придржавања санкција. У сваком случају, неће ићи онолико далеко колико то од ње очекују САД.

Кина страхује од дестабилизације Северне Кореје, од обједињавања Корејског полуострва под јужнокорејско-америчким условима. Кина зазире и од таласа севернокорејских избеглица.

Кина, уосталом као и Русија, на Северну Кореју гледа као на амерички проблем.

Рат између САД и Северне Кореје за Кину уопште није најгори развој догађаја јер би ослабио и САД, и Јапан, и Јужну Кореју, а за Пекинг су то конкуренти у борби за доминацију у Источној Азији.

Кина има и проблема „чувања образа“. Јер, када Вашингтон јавно врши притисак – Кина се не може повући без штете по репутацију. Зато Кина – у време нарастања своје свеукупне моћи – никада неће поћи на то.

У свему постоји још један – скривени аспект.

Одсецање Кине од доступа доларском платном систему значило би селективни дефолт доларских обавеза Трезора САД.

Кина у својим резервама има америчких владиних обвезница на суму која премашује трилион долара. Те обвезнице су потпуно плаћене и већ „провучене“ кроз платни систем САД којим управљају Трезор и Систем федералних резерви.

Ако Кина буде лишена доступа – то ће значити да је портфељ вредносних папира које држи Трезор реално замрзнут.

Кина рачуна на своје ликвидне доларске резерве у напорима да одржи свој банкарски систем који је утонуо у дугове и да заштити своју валуту (јуан). Зато је последице замрзавања кинеских доларских резерви у САД немогуће предвидети.

Даљи пут је, заправо, зацртан.

Северна Кореја наставља да ради на свом арсеналу. Сједињене Државе не дозвољавају Северној Кореји да га се домогне. САД се у томе ослањају на помоћ Кине која ће суштински изостати.

Коначни резултат зато могу бити – прави рат са Северном Корејом и финансијски рат са Кином.

Рат може почети у наредних 6-8 месеци.

Факти