Градић на обали Тисе – постојбина Душана Попова, легендарног обавештајца. Инспирисао Јана Флеминга да створи чувени лик
Податак да је Џеjмс Бонд, у ствари, “рођен” у Тителу до пре неколико година је био готово непознат, не само широј јавности, већ и самим становницима овог градића, ушушканог између Тисе и Тителског брега. А, њихов суграђанин Душан Душко Попов био је управо то. Његов бурни живот, који га је рано одвео из Титела, довео га је до тога да послужи као узор славном Јану Флемингу када је стварао лик и данас популарног тајног агента 007 Џеjмса Бонда.
Остало је непознато да ли се Попов шармантним дамама представљао речима “Попов, Душан Попов”, као што је то радио његов филмски “двојник”. Познато је, међутим, да је рођен управо у Тителу 10. јула 1912. године и да је био српски обавештајац, односно југословенски двоструки тј. троструки агент, који је радио за британску обавештајну службу MИ6 у време Другог светског рата, а истовремено и за немачки Абвер.
Сам Попов, памти се у Тителу, потиче из богате породице српских трговаца. Деда Омер и отац Милорад били су пореклом из Драгутинова, односно, данашњег Новог Милошева.
– Нисам се много бавио животом Душана Попова, али колико ми је познато, имао је још двојицу браће, од којих је један – Иван био активан у Равногорском покрету, тако да је и славнији брат Душан због тога остао “у сенци” у тадашњој послератној Југославији – објашњава Горан Поповић, управник библиотеке у Тителу. – Породица Попов, иначе, није дуго живела у Тителу. Брзо су се одселили, тако да нису оставили много трага…
Шармер и бонвиван, Попов са дамама у Дубровнику Фото “Википедија”
Детињство је, како је забележено, јунак наше приче провео у Дубровнику, а после основне школе, боравио је у интернату у Енглеској, а средњу школу је завршио у Паризу. Правни факултет је завршио у Београду, а постдипломске студије је уписао у Фрајбургу. Говорио је, уз српски, француски, немачки и енглески језик, а овом наследнику богатог трговца страст су били – гле чуда – брзи аутомобили и жене. Као бонвиван стекао је велики број пријатеља, који су касније дошли на високе положаје, како у Енглеској и Француској, тако и у нацистичкој Немачкој. По завршетку студија, “смирио” се у адвокатској фирми у Дубровнику, али, већ 1940. године добија позив блиског пријатеља Јакоба Јебсена, који га уводи у шпијунске игре.
Као и Јебсен, и Попов је постао двоструки агент који номинално ради за Абвер, немачку војну обавештајну службу, а заправо за британски МИ6. Кроз предузеће које је организовао Абвер, за трговину између Југославије и Уједињеног Краљевства, извештавао је о снази и моралу британске војске. Слао је, наравно, лажне извештаје које је припремао МИ6.
Тај посао му је ишао од руке, па је Попов стекао поверење у Абверу и добио задатак да у Лондону прошири мрежу немачких агената, која је требало да олакша планирану немачку инвазију Велике Британије. Пут до Лондона га је водио преко Лисабона, тада центра шпијунаже. У Лисабону је ступио у контакт са Лудовиком фон Кастрофом, агентом Абвера, чије је поверење такође задобио. Затим је кренуо у Лондон, пошто је Португалија, као неутрална земља, све време рата имала ваздухопловну везу са Великом Британијом.
У Лондону је почело ново поглавље његове службе Уједињеном Краљевству. Постао је агент службе Даблкрос (превара на енглеском), чија је одговорност била надзор двоструких агената. По повратку у Лисабон, Попов је Кастрофу пренео податке, наравно лажне, о новом британском ловцу “бофајтер”. Доставио је, живећи на линији Лисабон – Лондон, Абверу много лажних података, између осталог, и о лажним минским пољима.
Његов боемски начин живота је узбуњивао његове надређене у МИ6, па је у Лисабону његов пратилац постао Ијан Флеминг. Флеминг је касније сусрете Попова са немачким агентима у казину хотела “Паласио” искористио као инспирацију за лик Џеjмса Бонда… Све остало је историја. Прави агент 007 преминуо је 1981. у 69. години, у Француској. Тител, од сеобе, никада није посетио…
УПОЗОРИО НА НАПАД НА ПЕРЛ ХАРБОР
Попов је од Фон Кастрофа добио и задатак да сакупи информације о САД и оснује шпијунску мрежу. Пошто је сазнао да су Немци тражили детаљне податке о америчкој морнаричкој бази Перл Харбор, Попов је схватио да Јапанци планирају напад на ову базу. Чим је стигао у Вашингтон, Попов је, како се претпоставља, отишао у седиште ФБИ да обавести Американце о могућем нападу на Перл Харбор. Није наишао на добар пријем.
КАЛЕ УМЕСТО НОРМАНДИЈЕ
Попов је био укључен и у операцију “Фортитјуд”, чији је циљ био да убеди Немце да ће се инвазија у Европи одиграти код Калеа, или у Норвешкој, а не у Нормандији, како се и одиграло. Када је последњи пут одлетео за Лисабон, Попов је Фон Кастрофу однео планове о инвазији са лажним подацима о броју и размештају савезничких војника. Британска обавештајна служба је 9. марта пресрела немачку поруку, у којој су информације које је донео Попов оцењене поузданим.
Немаља Суботић за Новости