Челници ЕУ имају ноћну мору од референдума – много је подручја које желе да остваре самосталност, политичку или економску, док сами лидери Уније нису бирани ни на каквим непосредним изборима, већ су воља Европског парламента, наводе аналитички портали.
Жан-Клод Јункер, Федерика Могерини, Доналд Туск и други шефови унутар Европске комисије нису добили ни један једини непосредни глас на неким изборима, а владају простором на којем живи 500 милиона становника.
Зато је њихова ригидна позиција, која подразумијева омаловажавање било каквих референдума, рачунајући и најновији у Каталонији, или изјашњавања грађана која тек следе, пуна противречности и често неубедљива.
Шкоти желе нови референдум о независности након што је Велика Британија одлучила да оде из ЕУ и тешко их ико може омести у тој намери.
Ломбардија и Венето, у Италији, спремају се ускоро да гласају о предлогу да већи део новца пореских обвезника у тим покрајинама остане у Венецији и Милану, уместо да пуни касу у Риму.
У Ломбардији указују на то да ће, у том случају, у покрајини остајати милијарде евра за инфраструктуру, здравство, социјално старање и образовање.
Фламанци одавно „вагају“ да ли да и сами посегну за крајњим референдумом о осамостаљењу и растанку са ривалима – Валонцима. Распад Белгије, па чак и сама најава, значила би праву политичку и сваку другу „бомбу“ испод самог центра ЕУ и НАТО-а.
Корзиканци, Шлезијци и Баски за сада се не оглашавају, али нико не би био изненађен да се и тамо у будућности организују разни референдуми, који не морају бити само сецесионистички.
Како ће лидери ЕУ, са изузетно великим платама, које долазе из џепова оних који за њих лично нису гласали, објаснити некоме у Ломбардији да не треба да изађе на референдум и изјасни се о томе како се троши његов новац?
Када нема здраворазумске аргументације за параноичан страх од све већег броја референдума у ЕУ, онда су могућа и арогантна „објашњења“ – по принципу да ситуације у Каталонији и на Косову и Метохији немају никакве везе, мада су се каталонске власти, уредно, позвале баш на косовски преседан.
Након шокантног Брегзита, лидерима и институцијама ЕУ сваки избори у чланицама или најаве изјашњавања грађана изазивају „стомачне мучнине“, па се политички живот претвара у константну параноју, процењују портали.
Срна